Постаје очигледно да жаргон “фашизма” није просто изражавање политичког става. Групе, институције и појединци који га упражњавају уопште њиме не изражавају политичко мишљење у оквиру једне политичке расправе. Напротив, они тиме укидају могућност било какве расправе.

Резултати Вучићеве неозбиљне спољне политике у 2020. години су, дакле, погоршавање односа са Русијом и Кином али и са новим властима у САД, као и конфронтирање спољној политици ЕУ.

Нема везе што је мотив посете крајње бедан и сведочи о непостојању суверенитета и што посета неће имати никаквих позитивних последица за Србију, битно је да се прода магла!

Можда више него у Милошевићево време, у медијима постоји спрега политике, приватног капитала и личних интереса, резултирајући посредном контролом комплетне медијске сцене. Утисак је да је и данас, као у Милошевићево време, један део медија фаворизован.

Власт бројем посланика несумњиво може да промени Устав – парламент је политички једнообразан, а страначки апарат организационо кадар да своје бираче мотивише да изађу на референдум. Стога чуди да се у овај поступак закорачило готово нечујно, као да се Устав мења тек реда ради, а не да је реч о најважнијем државном послу. 

Коначно, да ли је могуће да исти народ у средњем веку ствара Законоправило, јеванђеља, Душанов законик, а да сада не може сам да усвоји закон о култури. Изгледа да је тако јер министар славодобитно објави да је „финални предлог“ тог закона „одобрен у Бриселу“.

Питамо се шта је у ''Српском филму'' српско, осим редитеља, сценаристе и читаве филмске екипе. Ако бисмо све тумачили кроз једну Православно – хришћанску призму, онда је он у том смислу српски што говори на крају крајева истину, што разоткрива мрачне стране блудописа.

Можда је свесрпски вођа, свезнадар и суперстар и о поменутом услову ЕК већ три пута питао Меркелову, али одговора још није добио или је, пак – у ћутању сигурност. Па ћемо о томе бити обавештени тек када на ред дође нова епизода Вучићевог “косовског јуначења” са почетка овог текста или када на ред, после Косова*, дође Република Српска? 

Преломни тренутак био је несумњиво сусрет са Фрањом Туђманом. Приликом његовог боравка у Ванкуверу, она је, пошто је претходно завршила течај за заштиту владиних функционера, одређена да буде члан његовог обезбеђења.

Када је дошао пети октобар, они су поверовали да ће се вратити митски позлаћено предмилошевићевско доба. Сада су многи огорчени, из два разлога: онима старијима мањка ушушканост позног социјализма, онима млађима фине необавезујуће енџиовске тезге.