|
Политички живот
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
уторак, 12. јануар 2021. |
|
Прича са „државним ударима“, „атентатима“ и „прислушкивањем“ има сличну психолошки-мотивациону и интегративну функцију. Нема сумње да ће се то пре или касније завршити као у оној причи о баби и вуку. На крају им нико више неће ништа веровати, чак и ако случајно буду у праву.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Војислав М. Станојчић
|
|
среда, 17. јун 2015. |
|
Овакви ставови, јавно изречени, као што се и могло очекивати, нису изазвали никакво реаговање разноразних светских организација и појединаца задужених за толеранцију и разумевање међу народима. “Судије” нису ауторима “свирале” чак ни прекршај, а камоли да су им показале“жути или црвени картон.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Слободан Владушић
|
|
среда, 27. октобар 2010. |
|
Постаје очигледно да жаргон “фашизма” није просто изражавање политичког става. Групе, институције и појединци који га упражњавају уопште њиме не изражавају политичко мишљење у оквиру једне политичке расправе. Напротив, они тиме укидају могућност било какве расправе.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Мирослав Самарџић
|
|
уторак, 19. јануар 2021. |
|

Вишестраначки систем у Србији фактички је престао да постоји. Једна партија, Српска напредна странка (СНС), и њен лидер, Александар Вучић, имају сву власт у својим рукама
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Игор Марковић
|
|
среда, 27. мај 2015. |
|
.jpg)
Нема везе што је мотив посете крајње бедан и сведочи о непостојању суверенитета и што посета неће имати никаквих позитивних последица за Србију, битно је да се прода магла!
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Милан Динић
|
|
среда, 20. октобар 2010. |
|
Можда више него у Милошевићево време, у медијима постоји спрега политике, приватног капитала и личних интереса, резултирајући посредном контролом комплетне медијске сцене. Утисак је да је и данас, као у Милошевићево време, један део медија фаворизован.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
субота, 09. јануар 2021. |
|
Постоје људи који немају елементарно осећање стида, зато је и могуће да С. Басара и даље тврди да је „почев од Вучића, закључно са последњим амалином у Србији, сви (који хоће да знају) добро знају да је радикалска филозофија „народне државе“ концепт (легитиман, али дијаметрално супротан концепту либеално-демократске грађанске државе од кога нисам одступио ни за „и“)
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Слободан Орловић
|
|
уторак, 19. мај 2015. |
|
Коначно, да ли је могуће да исти народ у средњем веку ствара Законоправило, јеванђеља, Душанов законик, а да сада не може сам да усвоји закон о култури. Изгледа да је тако јер министар славодобитно објави да је „финални предлог“ тог закона „одобрен у Бриселу“.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Давор Мандић
|
|
среда, 13. октобар 2010. |
|
Питамо се шта је у ''Српском филму'' српско, осим редитеља, сценаристе и читаве филмске екипе. Ако бисмо све тумачили кроз једну Православно – хришћанску призму, онда је он у том смислу српски што говори на крају крајева истину, што разоткрива мрачне стране блудописа.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Документи
|
|
недеља, 19. децембар 2021. |
|
Kао посебно опасан – у смислу негативног преседана – намеће се најављени референдум о промени устава, заказан за 16. јануар 2022. године, за који, по нашем дубоком уверењу, нема никакве преке потребе
|
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Алберто Рохас
|
|
уторак, 25. септембар 2018. |
|
Немачка, земља са најмоћнијом економијом у ЕУ, неће војно предводити Европу због своје прошлости. И Владимир Путин је већ показао да је носталгичан за совјетском империјом, и тежи да поново успостави њен утицај. Москва је дошла до тога да каже, како се ,,тренутно односи између Русије и НАТО-а налазе у најдубљој кризи још од времена Хладног рата“.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Е-новине
|
|
субота, 03. новембар 2012. |
|
Na tribini „Srbija i Srbi 100 godina posle Kumanova“, koju su prošle nedelje u Novom Sadu organizovali desničarski pokret „Svetozar Miletić“ i Nova Srpska Fašistička Misao, među govornicima se pojavio sa suncem u kosi, mladi i nadahnuti Slobodan Antonić, da prisutnima prenese nacionalni bol koji ga žulja u grudima.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Младен Ђорђевић
|
|
четвртак, 09. јул 2009. |
|
Приватизација започета законом из 2001. успела је да промени власничку структуру српске привреде, али због свог криминалног обележја није успела да створи здраву привреду. Велики број предузећа је купљен због некретнина, а не због производње, док је један део фирми буквално очерупан.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Вили Вимер
|
|
петак, 14. септембар 2018. |
|
Ко контролише наше елите и медије, ако се чак и Трамп хвата за пружену руку из Кремља, а нама говоре да се с Русијом не може споразумевати?
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Драган Станић
|
|
понедељак, 05. август 2013. |
|
Места великих битака су сада негде у нама самима, у нашој способности да сагледамо ко смо и шта смо, те да не дозволимо да нас један насилни државни апарат претвори у послушну и неспособну рају.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Небојша Катић
|
|
среда, 08. јул 2009. |
 Применом терапије коју данас прописује ММФ, уз политику високих камата и прецењеног динара, укупан спољни дуг Србије (државе и приватног сектора) у наредне две године прећи ће ниво од 90 одсто бруто домаћег производа. Србија ће тако ући у стање перманентне дужничке и економске кризе. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Јуриј Зајнашев, Олег Москвин
|
|
понедељак, 10. септембар 2018. |
|
Током рата са сепаратистима, руски безбедњаци су са поносом саопштавали о ликвидацији главешина попут Џохара Дудајева или Аслана Масхадова. Ипак, за ликвидације које су почињене у иностранству, Русија такође није никада преузимала на себе одговорност. На пример, за атентат на трећег лидера сепаратиста Зелимхана Јандарбијева, који се десио у Катару 2004. године
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Милан Јовановић
|
|
четвртак, 25. октобар 2012. |
|
Посредовање "међународне заједнице", корак по корак, сводило се на заокруживање концепта независног Косова, производа тероризма, насилне сецесије и агресије НАТО.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Џозеф Стиглиц
|
|
недеља, 05. јул 2009. |
|
Сиромашне земље немају толико пара. Међународне организације им тобоже помажу, а у ствари им чине штету. Уместо стварне помоћи, нуди им се зајам. А познато је да су многе земље у развоју једва успеле да врате дугове.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Андреа Мураторе
|
|
недеља, 02. септембар 2018. |
|
Озбиљне демографске проблеме које проживљава Грчка има и суседна Бугарска, за коју се предвиђа смањење становништва са садашњих 7,1 милиона житеља (2016) на 3,4 милиона (вероватно је реч о 2080. години, прим. преводиоца), по стопи од око 60 хиљада мање годишње, 164 особе на дан.
|
|