Овакви ставови, јавно изречени, као што се и могло очекивати, нису изазвали никакво реаговање разноразних светских организација и појединаца задужених за толеранцију и разумевање међу народима. “Судије” нису ауторима “свирале” чак ни прекршај, а камоли да су им показале“жути или црвени картон.

Постаје очигледно да жаргон “фашизма” није просто изражавање политичког става. Групе, институције и појединци који га упражњавају уопште њиме не изражавају политичко мишљење у оквиру једне политичке расправе. Напротив, они тиме укидају могућност било какве расправе.

Резултати Вучићеве неозбиљне спољне политике у 2020. години су, дакле, погоршавање односа са Русијом и Кином али и са новим властима у САД, као и конфронтирање спољној политици ЕУ.

Нема везе што је мотив посете крајње бедан и сведочи о непостојању суверенитета и што посета неће имати никаквих позитивних последица за Србију, битно је да се прода магла!

Можда више него у Милошевићево време, у медијима постоји спрега политике, приватног капитала и личних интереса, резултирајући посредном контролом комплетне медијске сцене. Утисак је да је и данас, као у Милошевићево време, један део медија фаворизован.

Власт бројем посланика несумњиво може да промени Устав – парламент је политички једнообразан, а страначки апарат организационо кадар да своје бираче мотивише да изађу на референдум. Стога чуди да се у овај поступак закорачило готово нечујно, као да се Устав мења тек реда ради, а не да је реч о најважнијем државном послу. 

Коначно, да ли је могуће да исти народ у средњем веку ствара Законоправило, јеванђеља, Душанов законик, а да сада не може сам да усвоји закон о култури. Изгледа да је тако јер министар славодобитно објави да је „финални предлог“ тог закона „одобрен у Бриселу“.

Питамо се шта је у ''Српском филму'' српско, осим редитеља, сценаристе и читаве филмске екипе. Ако бисмо све тумачили кроз једну Православно – хришћанску призму, онда је он у том смислу српски што говори на крају крајева истину, што разоткрива мрачне стране блудописа.

Можда је свесрпски вођа, свезнадар и суперстар и о поменутом услову ЕК већ три пута питао Меркелову, али одговора још није добио или је, пак – у ћутању сигурност. Па ћемо о томе бити обавештени тек када на ред дође нова епизода Вучићевог “косовског јуначења” са почетка овог текста или када на ред, после Косова*, дође Република Српска? 

Преломни тренутак био је несумњиво сусрет са Фрањом Туђманом. Приликом његовог боравка у Ванкуверу, она је, пошто је претходно завршила течај за заштиту владиних функционера, одређена да буде члан његовог обезбеђења.