Prema tome, pomirenje Srbije i Hrvatske preko tapšanja po ramenu, neformalnih susreta bez kravata, sedenje po kafićima ili vožnja brodom na „nekada našem moru“ je veštačko sve dok postoje ljudi koji ne mogu da se vrate svojim kućama

Nije reč o tome da je Evropa spremala (monetarnu) kočiju bez (političkog) konja. Radilo se o pokušaju da se kočija upotrebi radi dovođenja konja. To je bio poslednji veliki pokušaj takozvanog “funkcionalističkog” pristupa.

Postoji turski uticaj u Srbiji, čak i u tamošnjim medijima, koji vlada ove zemlje ne samo da ne pokušava da ograniči, već i podstiče. Time je nestao i drugi razlog za nepriznavanje Kosova

Zapadna politika intervencionizma simbolički je pala u Libiji, u trenutku kada se savremena zapadna civilizacija prikazala kao varvarizam u punom svetlu. Faktički, ona je pala na Siriji.

Ali šta radi samozvana prava opozicija? Oni traže da sudija poništi penal, okrenu leđa navijačima i izađu sa terena. Kao: "mi ćemo igrati u aprilu"

Svako neka plati porez i komunalije a nasilinike, kockare i bahate država neka prvo podseti na dug a onda, ako se prave nevešti, neka ih pošalje na radnu akciju, da te dugove i otplate

Ukoliko se toliko snishodljivo i ljigavo dodvoravamo tom istom Zapadu, i ponašamo kao banana republika, kakvo poštovanje i pozitivan imidž mi možemo očekivati od istih? Ko uopšte voli beskičmenjake i ulizice?

Samo je potrebno kakvo takvo jedinstvo te opozicije i da niko ne izda sutra, da pređe ne onu meku priču. (…) Skroz je nenormalno da Srbija zna za recept iz Crne Gore, i da ne želi da ga primeni.

Ko su „evro-Srbi“?. Kao primer za objašnjenje ovog pojma može nam poslužiti susedna ekološka država Crna Gora. Do 2002. godine u njoj su živeli Crnogorci (ili kako su ponosno isticali: „Srbi iz Crne Gore“), a nakon toga „Montenegrini.“ 

Upravo zbog tog deficita Đokovićev uspeh izgleda tako velik, zbog nedostataka na drugim poljima mi ga gledamo kroz drugu dioptriju i čini nam se većim nego što jeste – jer je naša potreba za uspehom velika.