U svakom slučaju, u Gucci-ju zadovoljno trljaju ruke – ono što ušparaju na besplatnim udžbenicima, roditelji milioneri moći će da potroše na neki novi modni detalj za svog mališana.

 Dva dvorska vučićoida se, skoro pa u dlaku, kao da im je isti „Stručnjak“ diktirao, slažu i u glavnom naslovu. Po jednom, „Boško divljak je jurio Martinovića, hteo da se bije“, a po drugom, „Boško divljak upao u Skupštinu i napao poslanike“

Kod nas postoji u jednom delu javnog mnjenja neraspoloženje prema Ciprasu, koje inače misli o MMF i neoliberalnom konceptu sve najgore ( s punim pravom) i istovremeno preterivanje u pogledu opasnosti da se danas nalazimo u veoma sličnoj poziciji kao tridesetih godina prošlog veka.

Na libertarijanskom putu slobode čovek vladajuće civilizacije preobrazio se toliko da svoj racionalizam neopaženo menja u gnosticizam, individualizam u bezličnost, a antropocentrizam otvoreno zamenjuje geocentrizmom.

Najveća finansijska transakcija u Srbiji ikada, izvedena je u potpunom mraku i tišini. Radilo se o komplikovanoj i velikoj finansijskoj operaciji, koja bi se najkraće mogla opisati kao "prijateljsko preuzimanje većinskog vlasničkog paketa akcija ‘Žutog preduzeća’ od strane SNS-a“

Zar ne postoje granice servilnosti i podaništva uprave Pravnog fakulteta i njegovog dekana, koji je spreman da pred jednim političarom, koji je oličenje političke nedoslednosti i konvertitstva, učestvuje u ovoj politikantskoj predstavi, koja temeljno degradira ugled i tradiciju Pravnog fakulteta u Beogradu.

Po čemu se gradska svest razlikuje od urbane? Pre svega, gradska svest ima svest o sebi utoliko što može da prepozna vlastitu kopiju – tako dobijamo figuru malograđanina. Urbana svest takvu mogućnost ne poznaje.

Prevedeno na srpski ta poruka bi značila: kolonijalni upravnik Aleksandar Vučić je ostvario domaći zadatak bolje od očekivanog i realizovao nadprosečne rezultate po interese transnacionalnih zelenaša i zapadnih nalogodavaca.

Kad je reč o samovlasnoj odluci predsednika i Izvršnog odbora, kao što je ova kojom je izbrisano srpsko ime, moramo se prisetiti i načina na koji je donet predlog Zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Ako na tome ostane – kao što se plašim da hoće – onda mislim da nećemo imati ono što bi trebalo da bude zajednički cilj, a to je, ipak, više-manje zadovoljavajući izborni proces na koji niko objektivan neće moći staviti ozbiljne primedbe