Ključni kvalitet Sandersove kampanje iz 2016. godine bila je njena jasnoća. Mantrajući brojke o „1% koji ima više od 90%“ senator iz Vermonta urezao je u svest SAD-a ideju o društvenoj nejednakosti. Ove ideje, dovele su do pojma ono što su građani oblasti Velikih jezera osećali već dugo

Srbija, naravno, ima svoja prava na Kosovu, kojih će se sada očigledno odreći, ali pristupanje Evropskoj uniji je u ovom trenutku prilično dubiozan potez. Čak i pod uslovom da će vas Evropa prihvatiti, što ni u kom slučaju nije izvesno. Znate, Evropa je veoma rasistički nastrojena prema ideji da u Uniju uđu Srbi, tako da to neće biti tako jednostavno.

Politika kursa je važan razvojni instrument kojim nerazvijene zemlje mogu da poprave svoju konkurentsku poziciju. Za razvijene zemlje sopstvena valuta je važan sigurnosni ventil u slučaju krize, i to se sada jasno vidi. Grčka i Španija bi lakše izašle iz krize da nisu taoci jakog evra.

Dolazak DŽeremi Korbina na čelo Laburističke partije i Bregzit predstavljaju događaje od velikog značaja. Oni su pokazatelj gubitka vladavinskih kapaciteta establišmenta. Neoliberlna hegemonija deklasirala je ne samo ekonomiju i društvo nego i političku klasu

Radi se pre svega o tome, da će u jedinstvenu kosovsku policiju biti integrisana srpska policija, pri tom će Srbi imati pravo da odrede svoje srpske policijske komandire. Međutim, ti srpski komandiri će dobijati platu od kosovske policije.

Upravo je poređenje sa zemljama istočne Evrope, koje tako rado koriste srpski političari kada objašnjavaju da je srpska ekonomija na pravom putu, argument koji pokazuje koliko se MMF-u i Albertu Jegeru ne može verovati.

Sankcije su smanjile unos kalorija kod stanovnika, povećale bolest i smrtnost (i za odrasle i za novorođenčad), i raselile milione Venecuelaca koji su pobegli iz zemlje kao rezultat pogoršavajuće ekonomske depresije i hiperinflacije.

Nažalost, neki ljudi vide sve ovo kao takmičenje, a ne bi trebalo tako da misle jer mi svi zajedno radimo ne za ličnu promociju već za dobrobit naroda. Nismo u areni u kojoj smo jedni protiv drugih. 

Mit o nekontrolisanom tržištu centralna je dogma neoliberalne ideologije. Iza ove intrige krije se surova borba za kontrolu tržišta koju slobodno možemo nazvati politikom, i to onom najbitnijom za sudbinu svakog slobodnog čoveka.

Ko je general Haftar? On je imao burnu prošlost. Pomagao je pukovniku Moameru Gadafiju da dođe na vlast 1969. god. I od tada je bio pukovnikov miljenik, međutim posle neuspešnog rata sa Čadom on odlazi u Ameriku gde je i sarađivao sa CIA-e. Prethodno bio je na školovanju u Rusiji i navodno govori ruski jezik. On se nakon svrgavanja Gadafija vraća iz Amerike gde okupivši bivše Gadafijeve vojnike i uz pomoć Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata nastavlja borbu protiv islamskih terorista. Za tu borbu je dobio punu podršku Moskve u kojoj je i boravio nekoliko puta po povratku u zemlju