Zato je nužno izaći iz zatvorenog kruga  neprepoznavanja i  oslobađati se straha  i za početak  treba  jasno reći  da je u ovom  društvu na delu  razrađeni sistem cenzure i medijske kontrole. 

Doček Novaka Đokovića bio je idealan slučaj za hejtere. Seljana, primitivizam, idolatrija, šta će Miroslav Ilić, još na plejbek, dočekivali ga popovi, pa "Tap 011" koji se lizao sa Miloševićem, ju ju ju...

Mi moramo prvo da krenemo od sebe, od naroda. Da vidimo šta smo to mi. O Vučiću i o ovima, o svemu, možemo da pričamo dan i noć, toliko je toga rečeno, toliko je toga sve više, svakome ko hoće, jasno. Ključni je problem šta je to sa nama sa ove druge strane. Šta je naš problem? Ko smo mi? Da li je moguće da možemo da ovo sve trpimo? I da se pravimo da se ništa ne dešava?

Na poslednjoj sednici Glavnog odbora se jasno mogla videti ta transformacija DSS u SNS, kada je besna rulja počela da dobacuje našim najuglednijim članovima sa Kosova i Metohije, Marku Jakšiću i Slaviši Ristiću. Nastavak te ružne slike, bile su uvrede na račun našeg poslanika Đorđa Vukadinovića, izrečena na najprimitivniji način.

Sve ima svoju „cenu“ pa i roditeljstvo, ali ona se ne izražava toliko u nulama, koliko u nekim drugim jedinicama mere.  Mladi koji razmišljaju o roditeljstvu ionako već imaju dovoljno razloga da se kolebaju.

Dok su specijalci ROSU lepili stikere preko srpskog grba na registarskim tablicama, hiperkonstruktivni režim u Beogradu pozivao je na “srpsko jedinstvo na lokalnim izborima” koji se održavaju u skladu sa Ustavom (nezavisne) Republike Kosovo?!

Rođenje Srpske na Svetog Stefana je uvek više bilo stvar proviđenja, nego nekog naročitog planiranja ili političke tehnologije. Ovo mnogim Srbima nije jasno, a bosanskim muslimanima nije jasno nikako, i samo zato su bili u stanju da pomisle da je Srpskoj bilo moguće ukinuti Dan njenog rođenja i posvećenja.

Bile su potrebni široka teološka obrazovanost i slikarska obaveštenost da bi se slikama tako podrobno izrazila savremena shvatanja o poreklu sveta i života, o odnosu hrišćanstva prema starijim, biblijskim kulturama.

Šta je „kompromis“ na koji smo spremni? Postoji li „crvena linija“? Da li je još na snazi rezolucija ove skupštine da svako rešenje pitanja Kosova i Metohije mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN?

 Da li će premijer Vučić, koji nas inače stalno zasipa podacima o poboljšanoj naplati poreza i ostalih davanja kao i  svrshodnosti štednje i smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, priupitati svog bliskog saradnika koliko je koštala ova  svadba decenije u njegovoj kruševačkoj nahiji?