U Americi ne postoji nacionalizam. On se tamo zove patriotizam. Termin nacionalizam je rezervisan za osudu patriotizma koji se javlja u ne-zapadnim državama, uključujući i Srbiju. Ali po everopskim merilima, kad bi neko smeo da meri, brojni Amerikanci bi bili ultra-nacionalisti, bez obzira na stranačku pripadnost

Angažovanje na visokim položajima stranaca, ili naših ljudi sa stranim ili dvojnim državljanstvom, ili pak naših ljudi školovanih na prestižnim univerzitetima u Srbiji, inače, nije nikakva novost, mada se naprednjaci toga ne sećaju, kao što se malo toga sećaju i iz vremena kad su bili radikali.

Sve glasniji su zahtevi radnika nekih privatizovanih preduzeća da se ponište ugovori i da država ponovo preuzme upravljanje tim preduzećima.

Možda se najsnažniji uvid i najsnažnija frustracija Komisije nalaze u sljedećim riječima: „Godinama je izraelska nauka bila u avangardi istraživanja holokausta. No, doprinos izraelskih istraživača međunarodnom akademskom diskursu na ovom polju značajno je opao posljednjih godina.“

Na sever KiM, gde i Brisel i kosovske vlasti žele što veću izlaznost Srba na opštinskim izborima 3. novembra, neće biti ograničenja - moći će, navodno, da dolazi kad ko hoće.

Najgore što EU može da se dogodi je da ne dođe do isporuke oružja Tajvanu, zato što u mogućem sukobu Kine i SAD EU može mnogo da profitira. Ako se sukob izbegne, EU ostaje sa svojim nagomilanim problemima.

Kina je razvila velike diplomatske i ekonomske strategije u obliku PiP-a ne samo da bi održala svoj domaći ekonomski rast već i da bi poboljšala svoj politički i ekonomski položaj u globalnom sistemu upravljanja neutrališući američku dominaciju nad globalnom ekonomijom

Oružje se pravi i kupuje, ma kako ovo zvučalo, da bi se upotrebilo, ako neće sad, pobrojano oružje preventivnog udara sirijske vojske neće nikad ni delovati.

Samo po osnovu prihoda od privatizacije i zaduženja u inostranstvu Srbija je od 2000. godine zabeležila priliv od preko 30 milijardi dolara i skoro sve je otišlo u potrošnju kako bi se stvorio privid uspešnosti ekonomskih reformi i „boljeg života“.

Teorije zavere su popularne, neosnovane i pojednostavljene predstave o društvenim pojavama. Prema njima, uvek postoji zavera malicioznih, malih, elitističkih grupa koje deluju u tajnosti i iz sebičnih pobuda protiv ogromne većine pripadnika društva koji su "žrtve"