Najveći deo kulminacije hrišćanstva u Kini ide na račun protestantskih crkava. Katolicizam, koji zajedno sa protestantizmom, islamom, budizmom i taoizmom, predstavlja jednu od pet religija koje Peking zvanično priznaje, zaustavio se na oko 12 miliona vernika. 

Ukoliko znate nekoga ko je homofob, religijski fundamentalista ili homofobni sveštenik, član desničarske organizacije ili jedne od nacionalističkih partija, širite glasine o njima – optužite ih za nasilje nad ženom i decom, alkoholizam, mržnju prema Jevrejima i nacionalnim manjinama.

Založno-kreditne aukcije imale su, svakako, katastrofalne posledice za Rusiju. Država se u jednom mahu lišila značajnog dela preduzeća koja su punila budžet, što se pokazalo kao kobno vrlo brzo – nakon nepune tri godine državni finansijski sistem je krahirao.

Kina nije ni kapitalistička ni socijalistička zemlja, uprkos vladajućoj Komunističkoj partiji. Ona je okrenuta jačanju države i povećanju standarda što većeg broja svojih državljana. Kada čujete u zapadnim medijima da se Kina suočava sa velikim problemima, budite sigurni u dve stvari: problemi su znatno manji nego što se tvrdi i nadležni već rade na njihovom rešavanju. 

I oni koji nisu ranije čuli za Dragana Kolarevića sigurno su čuli za "Kolarevićev spisak" kada je njegovu ostavku sa mesta pomoćnika ministra za kulturu zatražio Boris Tadić.

Novi protekcionizam se gradi pomoću necarinskih barijera. Tu mogućnost imaju bogati. Siromašnim zemljama, kao što je Srbija, ostaju carine, kao „poslednja linija“ odbrane domaće proizvodnje. Međutim, nametanjem ovakvog sporazuma i ta zaštita se ukida.

Naš levičar-rekonvalescent, nastojeći da se otarasi ovog čudnog osećaja pogledao je i u onaj maleni „presek dva skupa zajedničkih vrednosti“, na koji se levičari uvek pozivaju kada prave neprijatne kompromise.  U njemu sada nije stajalo da jeugroženo najminimum ljudskihprava zbo koga su u istoriji svetski buržuji i levičari zaista umeli da prevaziđu svoje razlike, već nešto sasvim drugo: „rodno neutralna kupatila“, „zastupljenost etničkih manjina u visokobudžetnim filmovima“ i „seksualno zlostavljanje u Holivudu“.

Pojavljivanje DŽakule i kasniji napad Josipovića na Pupovca upućeni su protumačili kao potrebu nove hrvatske vlasti da iznađe „svog Srbina“, budući da je Pupovac, kao predvodnik nacionalne, manjinske stranke koja je bila u koalicijama sa prethodnom vlašću, viđen kao „HDZ-ov Srbin“.

Borba za uticaj stavila je Bugarsku pod pritisak i Rusije i SAD, ali je za očekivati da Rusija neće odustati od planiranih projekata, i da će zajedno sa zainteresovanim evropskim partnerima uspeti da neutrališe inicijative SAD.

Rusija, koja je decenijama vodeći izvoznik sirove nafte, sada sve više dominira drugom kritičnom globalnom robom – pšenicom.