Заменик уредника ”Russia in Global Affairs” Глен Дисен (Glenn Diesen) разговарао је са бившим председником Чешке Вацлавом Клаусом о тренутној ситуацији у ЕУ, популизму, ”зеленој” политици, глобализацији, и другим контроверзним питањима данашњице.

Према томе, можда ће у циљу истраге, а на захтев Немачке, о откривању нападача на немачку амбасаду да се саслушају и тренутни председник Србије и први потпредседник српске владе?!

Све гласнији су захтеви радника неких приватизованих предузећа да се пониште уговори и да држава поново преузме управљање тим предузећима.

Анкете јавног мњења тренутно предвиђају да ће конзервативци добити комотну већину. Протеклих  година углавном  се показало да истраживачи јавног мњења нису у стању да региструју друштвен промене, њихове процене су се показале као погрешне. Тешко је, ипак, замислити да ће један противник империјализма, попут Корбина, постати британски премијер. 

Сама идеја да почетак рата буде померен месец дана уназад у прошлост и изједначен са атентатом, а онда симболички и с Видовданом, сведочи не само о пристајању на неку врсту накнадног плаћања империјалних рачуна, него и на неку врсту патологије.

Најгоре што ЕУ може да се догоди је да не дође до испоруке оружја Тајвану, зато што у могућем сукобу Кине и САД ЕУ може много да профитира. Ако се сукоб избегне, ЕУ остаје са својим нагомиланим проблемима.

Економско успоравање у ЕУ, криза и могући распад еврозоне, као неуспешног и таштог елитистичког пројекта, и одређено затварање појединих великих економија на свету не уливају поверење у либерални глобални трговински и инвестициони систем. Потребне су у резерви националне стратегије о томе шта чинити ако се настави наведени неповољни развој ствари. 

Не сметните са ума да све институције које постоје на северу Косова и Метохије зависе од Србије. Нико, рецимо, од нас није изашао у јавност са аргументом да ми годишње потрошимо 400 милиона евра на Косову.

Само по основу прихода од приватизације и задужења у иностранству Србија је од 2000. године забележила прилив од преко 30 милијарди долара и скоро све је отишло у потрошњу како би се створио привид успешности економских реформи и „бољег живота“.

Да би се позиција Народне Републике Кине данас разумела битно је узети као полазну тачку реформе које је започео Денг Сјаопинг. На седници Комунистичке партије 13. децембра 1978. он је рекао да је Кини „потребан велики број људи који се усуђују да мисле, истражују нове начине и производе нове идеје”, а у супротном „неће бити могуће извући земљу из сиромаштва, а још мање превазићи напредне државе”.