Према томе, помирење Србије и Хрватске преко тапшања по рамену, неформалних сусрета без кравата, седење по кафићима или вожња бродом на „некада нашем мору“ је вештачко све док постоје људи који не могу да се врате својим кућама

Није реч о томе да је Европа спремала (монетарну) кочију без (политичког) коња. Радило се о покушају да се кочија употреби ради довођења коња. То је био последњи велики покушај такозваног “функционалистичког” приступа.

Постоји турски утицај у Србији, чак и у тамошњим медијима, који влада ове земље не само да не покушава да ограничи, већ и подстиче. Тиме је нестао и други разлог за непризнавање Косова

Западна политика интервенционизма симболички је пала у Либији, у тренутку када се савремена западна цивилизација приказала као варваризам у пуном светлу. Фактички, она је пала на Сирији.

Али шта ради самозвана права опозиција? Они траже да судија поништи пенал, окрену леђа навијачима и изађу са терена. Као: "ми ћемо играти у априлу"

Свако нека плати порез и комуналије а насилинике, коцкаре и бахате држава нека прво подсети на дуг а онда, ако се праве невешти, нека их пошаље на радну акцију, да те дугове и отплате

Уколико се толико снисходљиво и љигаво додворавамо том истом Западу, и понашамо као банана република, какво поштовање и позитиван имиџ ми можемо очекивати од истих? Ко уопште воли бескичмењаке и улизице?

Само је потребно какво такво јединство те опозиције и да нико не изда сутра, да пређе не ону меку причу. (…) Скроз је ненормално да Србија зна за рецепт из Црне Горе, и да не жели да га примени.

Ко су „евро-Срби“?. Као пример за објашњење овог појма може нам послужити суседна еколошка држава Црна Гора. До 2002. године у њој су живели Црногорци (или како су поносно истицали: „Срби из Црне Горе“), а након тога „Монтенегрини.“ 

Управо због тог дефицита Ђоковићев успех изгледа тако велик, због недостатака на другим пољима ми га гледамо кроз другу диоптрију и чини нам се већим него што јесте – јер је наша потреба за успехом велика.