Александар Вучић је, колико разумијем ствари, чврсто одлучио да остане упамћен као један од највећих реформатора у повијести Србије, он се толико више и не обазире на нападе и прозивке својих политичких опонената...

За ММФ и Светску банку смо смислили доказе да нису у праву кад сумњају у нас, и да нам ново задуживање треба само ради развоја, а сигурно не зарад опстанка на власти. То што смо им пре неку годину вратили дугове био је само тактички потез да збунимо противника.

Русија нема економске, технолошке и демографске потенцијале да буде планетарни хегемон. Још важније, у Кремљу, за разлику од Џонгнанхаја, нико и не гаји такве амбиције. Сви потези Москве су усмерени на један једини циљ: преживљавање империје. Ако постоји Гдањск нашег доба, онда он није у Украјини него на Тајвану

Да ли је могуће да се погледи на свет „западњака“ и „источњака“ толико радикално разликују? Немогуће, јер управо сам Ричард Трећи служи као доказ да су основне представе о добру и злу, те политичким манипулацијама добром и злом, вечне и непроменљиве.

Безмало 800.000 грађана Србије на референдуму су рекли НЕ гажењу Устава и потирању српске државности, али и НЕ дефетизму, малодушности и препуштању да о нашој судбини одлучује неко други

 Запад је своје злочиначко дјеловање према Србима оправдавао тиме што је реагирао војно и брутално („али за добробит Срба“) због почињеног „сребреничког геноцида“. Али све док сами Срби не признају тај „геноцид“, аргументи Запада су без основа. 

Након Другог светског рата држава је национализовала имовину др Арчибалда Рајса. Вила Добро поље је постала дечији диспанзер, а затим су се 1963. године у њу уселили станари. Објекат је данас заштићено културно добро града Београда

Остаје после свега отворено питање за нас али  и даље трауматична  дилема, колико ће још деценија проћи да би се  у нашој Народној скупштини створили услови и било подесно време да се донесе  Резолуција  о усташком геноциду спроведеном над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу а да се  28. април прогласи као Дан геноцида над Србима у 20. веку.

Она страшна антиљудска западна империја чији је крај ових дана званично објављен, десет година је на нама ломила зубе. Наш хероизам помогао је и настанку Владимира Путина, и јучерашњим победама социјалистичких председника на Балкану и новој нади за цео свет. 

Шта би се онда постигло додатном забраном баш сваког телесног кажњавања деце? Ништа посебно, осим што би то била нова компромитација нашег правног система, уз стварање бројних могућности за тешке злоупотребе.