У Србији се годишње подели преко 300 књижевних награда, а о њима одлучују исти људи. Њих петнаестак, отприлике. Они се, по ко зна ком кључу, смењују на „контролним пунктовима“.

 О оваквим непримереним и неприхватљивим генерализацијама и искључивим осудама није се огласила самопрокламована антифашистичка и грађањистичка јавност, напротив, они су листом устали у одбрану права на слободу мишљења Динка Грухоњића који се у свом тексту служи најприземнијим и неаргументованим уопштавањима и дисквалификацијама

У систему поремећених вредности чији је темељ протестанска филозофија Вебера коју наш председник Владе заступа, Срби треба да одбаце своје јунаке као што су Милош Обилић и Бановић Стахиња и да прихвате климоглавце, а да се издаја третира као народна мудрост која треба да спречи погибију грађана.

Потребно је због биолошке функције рађања сачувати што већи број жена. У случају катастрофе, врста ће се лакше репродуковати из малог броја преживелих мушкараца и већег броја жена, него из малог броја преживелих жена и пропорционално већег броја преживелих мушкараца.

Као свој скроман допринос, предлажем слоган „Последња шанса“. За Њега и Његове, за све нас, за Србију. И, то све у кондиционалу – све под условом да одлучи да испуни своју, у три године, три пута дату реч, али и уставну обавезу и, као председник Републике, повуче се са места председника Ес-ен-еса.

Надајмо се, такођер, да ће разум превладати и да се овај конфликт уопће неће одиграти. А ако се он деси, да ће се, ма колико је трагично казати тако нешто, ограничити само на Сирију. 

Миле Медић: Први пут чујем да је ћирилица несавршено писмо, да су сва друга, дакле, савршенија. Не бих рекао да је то тако; Љубиша Рајић: Ниједна култура није пропала због промене писма.

У споразуму који су потписали Александар Вучић и Иштван Пастор пише да ће уговорне стране дати, како је наведено, конструктиван допринос формулисању предлога у процесима уставне ревизије и реформе политичког система како би заједнички дошле до најбољих решења

Дакле, огромна већина грађана уопште није сазнала да је званична Србија јуче у Бриселу пристала да призна дипломе „косовског универзитета“ и регистарске таблице „Републике Косово“.

Иако је енглеска монархија вероватно јефтинија од овакве републике која Србију изједа као што бројни мишеви буше рупе у сиру, свеједно, енглеска краљевска венчања аутентичне људе не интересују.