Ko je general Haftar? On je imao burnu prošlost. Pomagao je pukovniku Moameru Gadafiju da dođe na vlast 1969. god. I od tada je bio pukovnikov miljenik, međutim posle neuspešnog rata sa Čadom on odlazi u Ameriku gde je i sarađivao sa CIA-e. Prethodno bio je na školovanju u Rusiji i navodno govori ruski jezik. On se nakon svrgavanja Gadafija vraća iz Amerike gde okupivši bivše Gadafijeve vojnike i uz pomoć Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata nastavlja borbu protiv islamskih terorista. Za tu borbu je dobio punu podršku Moskve u kojoj je i boravio nekoliko puta po povratku u zemlju

Svaka analogija ima svoju manu. Kada su posle mongolske najezde ruske zemlje bile pacifizirane, umesto ruske vlasti su stigle vlasti Litvanije, Poljske, Turske. Rusija je ratovala za povratak svojih teritroija. Tih 600 ili 700 godina u svesti velikog ruskog naroda ucrtano je šta je to istorijska Rusija, da smo svi podeljena deca jedne zemlje.

Pacijent u razvijenoj Evropi ima pravo da bira gde će se lečiti, ne samo da bira lekara već i ustanovu, državni ili privatni sektor, on to sve plaća i svog džepa i pravo da bira je i u zdravstvu, kao i u politici, njegovo neprikosnoveno pravo.

 Istorija SAD i Nikaragve je bogata intervencijama. Nikaragva je strateški važna zemlja, iako u manjem stepenu nego Venecuela koja je bogata naftom. Nikaragva je obnovila pregovore sa kineskim investitorima o projektu kanala između okeana i u budućnosti bi mogla da bude konkurent Panamskom kanalu

Pečatovci, našisti, deesesovci, radikali i nspmovci su shvatili da od sada mogu sami za sebe da uživaju u sopstvenom srBstvu, kao ličnoj stvari, ali bez pretenzija na politiku.

Urušavanje svetskog poretka ide brže nego što su njegovi dojučerašnji predvodnici očekivali. Da li je upumpavanje takoreći neograničene sume novca u privredu i zaduživanje budućih generacija put ka ekonomskom oporavku?

 Ustanak „žutih prsluka“ počeo je novembra prošle godine u Francuskoj kao protest protiv podizanja poreza na automobilsko dizel gorivo, što je naročito pogodilo ruralno i stanovništvo u provinciji. Spontani, samorganizovani, centrifugalni, participativni protest, koordinisan preko društvenih mreža, ubrzo je prerastao u odbacivanje društveno-ekonomskog sistema i postojećeg republikanskog poretka

Tako smo proteklih 14 godina bili svedoci toga da se sve teže, tiše, stidljivo i diskretno govorilo o zločinu koji je počinjen nad Srbijom 1999. Tako je, recimo, reč agresija vremenom zamenjena rečima bombardovanje ili intervencija.

Većina javnih preduzeća u Srbiji su početkom 1990. godine bili veoma respektabilni sistemi, dok su danas uglavnom veliki gubitaši koji posluju sa zastarelom opremom, viškom zaposlenih i sa cenama koje ne pokrivaju ni troškove poslovanja.

Izgleda da je od nekadašnje Velike Srbije i granice Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica za Vojislava Šešelja danas sasvim prihvatljiva pretkumunovska Srbija ili bolje reći Beogradski pašaluk.