Glas za spas sukobljenog društva

Društvo u Srbiji se suštinski promenilo mada je prošla samo godina i po od novosadske tragedije (1. novembar 2024). A do juče je izgledalo da vladajuća SNS, i negrešivi joj vođa, upravo stabilizuju autokratsku moć na neodređeno vreme.

Sa natpolovičnom većinom glasova koju pribave, otmu ili kupe svake druge izborne godine i sa višestruko više novca za kampanju i ostalo (…) od svih ostalih političkih konkurenata zajedno – izborna matematika je bila neumoljiva. Ni na vidiku nije bilo društvene grupe koja bi se mogla primaći a kamoli ugroziti visinu i stranke i harizme, sa svim tim neviđenim uspesima: genijalnim kormilarenjem državnim brodom („našim nezavisnim pravlenijem“, Kodža Miloš) po „reci sa četiri ušća“ u kinesko, rusko, evrounijsko ili američko more, po potrebi; nebrojenim miljama puteva i pruga; liderskim procentima našeg ekonomskog rasta i tuđih investicija; nikad jačom vojskom, policijom, bijom i sličnim stranačkim službama prinude; nikad srećnijim ni mlađim penzionerima i čitavim srpskim svetom, sa povesnim penzijama i platama; skupocenim naj Ekspom;  našim pobedničkim, sa 10 i više prema nula, Kosovom; i čime još sve ne. I kako se u ovako ružičastoj distopiji, ionako minijaturna tek reda radi postojeća opozicija ne bi samovoljno pretvorila u kolateral, običnu društvenu grešku koja ne shvata grandioznost vladajućih? Nokautirana u društvenom političkom sukobu sa strankom-državom, opozicija začudo, gorko i uporno, nastavlja sopstvenu svađu i dalju deobu kao da o ičemu igde odlučuje – ni u mesnoj zajednici.

I kako se u ovako ružičastoj distopiji, ionako minijaturna tek reda radi postojeća opozicija ne bi samovoljno pretvorila u kolateral, običnu društvenu grešku koja ne shvata grandioznost vladajućih? Nokautirana u društvenom političkom sukobu sa strankom-državom, opozicija začudo, gorko i uporno, nastavlja sopstvenu svađu i dalju deobu

A kako vlast odgovara? Rečju, sejući seme društvenog razdora i mržnje sve dublje i dublje. Prvo, tu je negativna i napadna izborna kampanja koja je u Esenesu trajna, apsolutna kategorija. Zatim, obnarodovanje, više Rimu nego svetu (urbi et orbi), nedokazanih ili lažnih napada na predsednika i porodicu mu u formi: atentata – traganje za dvojicom snajperista i drugi pokušaji; diverzija – eksploziv na severnom gasovodu; blokaderske dehumanizacije Vučića – „da je monstrum, da je ubica, da je pucao sopstvenom narodu u leđa“ (A. Brnabić), sve to ne bi li se zaokružila priča o dobroćudnoj žrtvi koja strada za Srbiju koja pobeđuje studente blokadere, a zapravo su to „ustaše, teroristi, strani plaćenici i slična ološ“. I treće, napad kao najbolja odbrana od blokadera, svim raspoloživim resursima lojalista u redovima tužilaca, sudija, policajaca, navijača i običnih plaćenika u medijima, institucijama i sa ulice, ne bi li se zastrašilo, kaznilo, osvetilo i, na kraju, pobedilo u društvenom sukobu. Po institucionalnoj i tabloidnoj inverziji stvarnosti onaj ko mirno protestvuje biće gonjen kao učesnik u nasilnom rušenju Ustava, državni univerziteti rade protiv interesa države, pretučeni građani su napadači na policiju, uzurpatori iz Ćaćilenda i čarter putnici do Tivta zapravo su marljivi studenti i dobrodušni aktivisti, i novo najnovije, lažne žrtve nekakvog „zvučnog topa“ u stvari su krivci.

Nova društvena grupa u političkom ringu, goloruki ali uporni studentski pokret, pokazala je masovnošću protestâ da je narodna volja promenila stranu. Za sledbenike te grupe to rađa nadu u normalno društvo i vladavinu prava, a za vođe grupe silnog „oružja“ nervozu i strah od poraza

Ali, uvek ima neko ali. U ovom sukobu grupa nejednakog oružja (inequality of arms) studentski pokret je doneo bitnu društvenu promenu. Nova društvena grupa u političkom ringu, goloruki ali uporni studentski pokret, pokazala je masovnošću protestâ da je narodna volja promenila stranu. Za sledbenike te grupe to rađa nadu u normalno društvo i vladavinu prava, a za vođe grupe silnog „oružja“ nervozu i strah od poraza, ne njih i pristalica im nego Srbije (?!), u društvenom sukobu. Može biti da je strah opravdan.

A posle, posle izbora Srbiju čeka problematičniji i dugotrajniji proces promene mišljenja velikog broja ljudi iz grupe sledbenika poraženog vođe, ne bi li se duboka društvena podela i neprijateljski sukob nekako prevazišli ili bar ublažili. Bez toga naše društvo, niti ijedno drugo, ne može opstati.

(srpskipravnickiklub.rs)