Izbori u SANU - da li je došlo do velike prekretnice

Izborne procese u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti odlikuje već dobro poznati i uvreženi paradoks, a ogleda se u tome kako se on prati i tumači u našoj javnosti. Dok traje predlaganje novih kandidata za prijem u SANU ono je praćeno sa velikom pažnjom i pozornošću, uz mnogobrojne komentare i preispitivanja kako se unutar pojedinih odeljenja dolazi do predloga i kako se o njima glasa. Već je postala neka vrsta konstante da se s puno prava govori o malom broju žena u sastavu Akademije i da su humanističke nauke drastično zapostavljene (nekim odelenjima je gotovo pretilo gašenje) i da će se to u predstojećim izborima znatno poboljšati.

Kada prođe taj prvi talas predlaganja kandidata po odelenjima u našim medijima se samo sporadično pominju izbori u SANU i to bez ozbiljne analize predloženih kandidata i njihovog naučnog doprinosa. Tek nakon obavljenih izbora u SANU oglašavaju se mediji, ali i ovoga puta izostaje neophodno određenje prema stvarnim dosezima i rezultatima koji su dosegnuti načinom i tokom glasanja, a ove godine je samo prebrojavanje glasova bilo maratonsko i trajalo je duže od pet sati, što je dodatno opteretilo ovaj izborni proces. Osim opšte prihvaćene konstatacije da je došlo do povećanja broja žena u SANU, u medijskim izveštajima nismo dobili odgovor zašto su odeljenja koja se bave društvenim naukama, istorijom, književnošću i srpskim jezikom i dalje ostala bez većeg broja članova, jer je očigledno da se nastavlja njihova marginalizacija, što dovodi u pitanje i sam karakter SANU. O tome svedoči i činjenica da je u odeljenje književnosti i jezika primljen samo jedan član iako je bio predložen veći broj izuzetno vrednih stvaralaca u književnoj oblasti.

Osim opšte prihvaćene konstatacije da je došlo do povećanja broja žena u SANU, u medijskim izveštajima nismo dobili odgovor zašto su odeljenja koja se bave društvenim naukama, istorijom, književnošću i srpskim jezikom i dalje ostala bez većeg broja članova, jer je očigledno da se nastavlja njihova marginalizacija, što dovodi u pitanje i sam karakter SANU

Veoma je bilo zanimljivo pratiti reagovanje medija na rezultate izbora novih akademika, jer većina njih je donela samo standardni i rutinski osvrt na broj dobijenih glasova i imena novoprimljenih članova SANU. Međutim tzv. slobodni i nezavisni mediji listovi „Danas“ i „Nova“ kao i televizije „N1“ i „Nova S“ posvetili su mnogo veću pažnju ovim izborima posebno naglašavajući da je „došlo do velikih promena nakon ovih izbora u SANU“.

Tako smo mogli pročitati da ono što je započeto sa prethodnim izborima u SANU 2021. godine, kada se desila prekretnica i dopisni članovi su prvi put u istoriji te institucije umetnici iz domena pozorišta i filma i primenjenih umetnosti, poput Šijana, Tabačkog i Bajića a sada su izabrani kompozitorka Aleksandra Vrebalov, rediteljka i pisac Vida Ognjenović i režiser Želimir Žilnik a u odeljenju književnosti i srpskog jezika pesnikinja Milena Marković.

Povodom njenog izbora u saopštenju Fakulteta dramskim umetnosti se kaže „da je njen izbor (na predlog čak tri akademika: Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića i Matije Bećkovića) svrstava ne samo u red najznačajnijih umetnika, književnika i univerzitetskih profesora a u kontinuitetu nastavljanja važne i bliske veze poezije i dramaturgije u srpskoj umetnosti, već i naslednicom slavne tradicije akademika SANU a profesora naše katedre-Slobodana Selenića i Jovana Hristića“. Međutim u ovako sročenom saopštenju može se videti elementarni nedostatak mere u poređenju stvaralačkog doprinosa Jovana Hristića i Slobodana Selenića sa književnim delom Milene Marković.

Dinamika prijema novih članova u odeljenje umetnosti SANU donela je promenu u broju žena ali je sve očiglednije da upravo ovo odeljenje postaje uporište građanistički opredeljenih stvaralaca, koji treba da pokažu da „SANU više nije ustanova u kojoj dominira ozloglašeni srpski nacionalizam“, što se ogleda i u tome da već u nekoliko navrata (bez obzira što dobijaju većinu u matičnom odeljenju) u SANU ne mogu biti izabrani etnolog Bojan Jovanović, sociolog Slobodan Antonić, ili psiholog Žarko Trebješanin, radi se o naučnicima izuzetnog opusa (sa velikim brojem objavljenih knjiga i naučnih radova), dok u sastav akademije ulaze kandidati koji nemaju stvaralački opus koji se može porediti sa naučnim doprinosom (ili brojem objavljenih knjiga) mnogobrojnih kandidata, koji nisu ušli ni u uži izbor za prijem u SANU.

U listu „Danas“ je u posebno označenom prostoru je naglašeno da“ jedini kandidat odeljenje društvenih nauka koji nije prošao je Slobodan Antonić“, a da u istom tekstu nismo dobili širu informaciju o naučnom doprinosu kandidata koji su izabrani u odeljenje društvenih nauka

U listu „Danas“ je u posebno označenom prostoru je naglašeno da“ jedini kandidat odeljenje društvenih nauka koji nije prošao je Slobodan Antonić“, a da u istom tekstu nismo dobili širu informaciju o naučnom doprinosu kandidata koji su izabrani u odeljenje društvenih nauka.

Nakon ovih izbora postaje jasnije da u SANU ne mogu da prođu kandidati koji su neopravdano stigmatizovani kao srpski nacionalisti, ili oni koji u svojim naučnim radovima i javnim istupanjima razmatraju pitanja vezana za problem srpskog identiteta, srpske tradicije i tragičnog položaja srpskog naroda na našem Kosovu i Metohiji.

Setimo se samo da u SANU svojevremeno nije primljen Dušan Bataković - tadašnji direktor Balkanološkog Instituta, jedan od najznamenitijih istoričara koji se istrajno bavio položajem srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i koji je objavio veliki broj radova i knjiga posvećenih ovom našem najvažnijem državnom i identitetskom pitanju. Ali smo zato na čelu SANU imali predsednika ove najuglednije srpske naučne institucije Vladimira Kostića, koji je izneo svojevremeno svoj lični stav o Kosovu u intervjuu za emisiju „ Njuzmaks Adrija“ na TV N1 i tada izjavio da „niko u Srbiji, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu nema tapiju na istinu po pitanju Kosova“. „Da li su neki od srpskih prelata izdajnici koji su srpski narod izvlačili i odvodili u drugu carevinu sa idejom da se pretekne, da se otvore horizonti budućnosti? Je li Čarnojević bio izdajnik. Ja mislim da nije. Stav predsednika SANU kaže se u izveštaju radija „Slobodna Evropa“ nije nov. Oktobra 2015. godine Vladimir Kostić je rekao da je „Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju“ i da je „jedina politička mudrost kako sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo, jer ono ni de fakto, ni de jure nije u rukama Srbije“.

Oktobra 2015. godine Vladimir Kostić je rekao da je „Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju“ i da je „jedina politička mudrost kako sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo, jer ono ni de fakto, ni de jure nije u rukama Srbije“

Ali zato je na ovim izborima u SANU primljena Vida Ognjenović sada dvostruku akademik (pre dve godine imenovana je za inostranog člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti) koja se nije oglasila u vreme borbe za odbranu interesa srpskog naroda u Crnoj Gori, koji je tokom apsolutističke vladavine Mila Đukanovića bio izložen progonu i poništavanju njegovih nacionalnih i ljudskih prava. A bilo je mnogo prilike da se čuje njena reč, čak i sada kako piše Novica Đurić „kada je Crnogorska akademija nauka i umjetnosti čiji je ona član imenovala redakciju za izradu prve Enciklopedije Crne Gore, ali u njoj nema Srba“. Podsetimo da je enciklopedija najavljena još 1969. godine, ali nije uspela da zaživi, jer je tokom svih pokušaja sporan bio sastav redakcije koji je izražavao njen isključivi crnogorski karakter. Vida Ognjenović u emisiji na televiziji N1 povodom njenog izbora u SANU, nije propustila da „ukaže na pogubnost služenja srpskom nacionu“: „Struka je potcenjena i nije važna pri zapošljavanju, politička praksa je prevagnula i ona određuje vaš javni nastup i odnos prema vrednostima, politiku obeležava nadgornjavanje putem izbora, tako da mislim da ova prevlast birača je došla dotle da ti glasači određuju vrednosti, politika nam je odredila da je važno na sve strane oglašavati da volite Srbiju i da živite samo za Srbiju i da ste u službi u prvom redu nacije i nacionalnih interesa, sumnjičite druge nacije. Sve vrednosti diktiraju oni koji su u vlasti.Stranka i Predsednik se poistovećuju sa državom, država to sam ja, to su državni stavovi“.

Naravno da ove ocene Vide Ognjenović o karakteru vladavine naprednjaka i A. Vučića nisu sporne, ali u ovom njenom iskazu pre svega dominira ocena (bez obzira što se ona poziva na aktuelnu državnu politiku u Srbiji) o preovlađujućem uticaju srpskog nacionalizma u našem društvu,što je mnogo složenije pitanje od ocene o diktatorskom načinu vladavine koji je uspostavljen u Srbiji.

Ali zato je na ovim izborima u SANU primljena Vida Ognjenović koja se nije oglasila u vreme borbe za odbranu interesa srpskog naroda u Crnoj Gori, koji je tokom apsolutističke vladavine Mila Đukanovića bio izložen progonu i poništavanju njegovih nacionalnih i ljudskih prava

Ona samo i ovom prilikom ponavlja već dobro poznatu mantru građanističkih političkih krugova zasnovanih na stavovima o pogubnosti srpskog nacionalizma i nespremnosti srpskog društva da prevaziđesamoviktimizaciju i odustane od uloge remetilačkog faktora u našem regionu.

Novinarka nedeljnika „Radar“ Radmila Stanković, koja se istrajno bavi pitanjima kulturne politike u razgovoru na TV N1 najotvorenije formulisala stav o velikoj prekretnici koja se desila izborom novih članova akademije u odeljenja umetnosti. Ona je takođe u istoj emisiji izjavila da su „ovi izbori u SANU izraz novog talasa koji otvara mogućnost za različita mišljenja (osim onih za koje se proceni da imaju srpski nacionalni ton i predznak )“ i da je „konačno na ovim izborima skinuta hipoteka Memoranduma sa SANU“.

U ovako iznetom stavu ogleda se suština velikog tzv. „preokreta u SANU“ i za to je trebalo i da posluže izbori u ovom odeljenju umetnosti, da se obezbedi otklon prema delovanju „srpskog nacionalizma“, čiji je izraz bio Memorandum. I bez obzira na to što je mnogo u navrata pokazano i dokazano da ovaj nacrt dokumenta (nije ni bio usvojen od strane SANU) nije bio nikakav osnov za delovanje tzv. „memorandumske Srbije“, o čemu neprestano govore državni funkcioneri i propagandisti iz Slovenije, Hrvatske i Bosne, naglašavajući u svakoj prilici da je „Srbija ovim dokumentom pokrenula i bila najveći krivac za razbijanje SFRJ i građanske ratove koji su potom usledili kao posledica razaranja jugoslovenske federacije. Nažalost ovakvu propagandističku mantru prihvatili su i podržavaju je mnogi predstavnici tzv. liberalno –demokratske i građanističke političke grupacije, ali ona nije strana ni nekim istaknutim članovima SANU.

Protekli izbori u SANU samo su pokazatelj ukupnog stanja u našem društvu i oni se ne mogu posmatrati i tumačiti izvan ukupnog stanja u našoj intelektualnoj zajednici, opterećenoj snažnim uticajem vladajuće politike, nepotizmom, odsustvom jasnog sistema u vrednovanju naučnog doprinosa, sve izraženijom marginalizacijom društvenih nauka . Živimo u vremenima velikih i sudbonosnih izazova pred kojim se nalazi naše društvo i država i zbog toga je delovanje i stavovi koji se mogu čuti iz SANU imaju posebnu važnost i težinu i zato ona u svom delovanju mora jasno pokazati da brani temeljne civilizacijske vrednosti, dignitet naučnog i umetničkog stvaralaštva, slobodno i kritičko mišljenje, kao i osnovna načela demokratije ali i naše nacionalne i identitetske vrednosti.