У тексту о црногорским предсједничким изборима („Српски одговор“), само узгред сам поменуо ранији коментар Бранимира Марковића („Задња рупа на диплама“), тачније речено детаљ који озбиљно доводи у сумњу начелну добронамјерност његових ставова.

Да је био са својим народом у Ђаковици, сазнао би и да су у каменованом аутобусу биле мајке Ђаковице, али оне чија деца нису  могла бити сахрањена у свом граду, већ су им кости расуте свуда уоколо. Не би морао да се на телевизији зноји, и правда да у Лепосавићу где је он био тинејџер није било ратних дејстава.

Током унакрсног испитивања изашло је на видело и то да су се на војном пољопривредном добру „Брањево“, где су била извршена ова стрељања, неке масовне гробнице налазиле од раније. Запрепашћујуће је да је др Караџић пропустио да искористи налаз др Љубише Симића.

„За мене лично остаје непознаница шта је дехуманизоване цетињске масе мотивисало да усвоје србофобију као смисао живљења и да крену путем без повратка, путем који неминовно води у суноврат“, каже су својој књизи Предраг Вукић.

Понављањем фразе да „никада нећемо признати Косово“, а истовремено из петних жила се трудити да Косово добије што више државних атрибута, постајемо у међународним односима веома смешни.

Случај Сребренице није без преседана. Као што сам већ навео, аналогно "жртвовање" већ се догодило у Хрватској. У бици за Вуковар владајући неофашистички ХДЗ је одлучио да у одсудном моменту граду не пошаље неопходно појачање.

Господине Живковићу, ви никако да се запитате: шта узрокује ту, за сваког слободомислећег човјека застрашујућу чињеницу? А њен узрок је била и остала борба свих овдашњих режима против српског интегрализма.

Нажалост, Срби у овим временима потпуно заказују када се ради о дипломатском бојном пољу. Стално дају неке уступке и препуштају, мало по мало, Космет Албанцима. Очајнички крик упућен албанском премијеру од стране српског премијера: „Какве везе Албанија има са Косметом“, крајње је депласиран.

Божић је Дан којим почиње и Васкрсење, а Васкрсења не бива без страдања, страдална децо наша на Косову и Метохији! Знајте, да је изгнани јеврејски народ скоро двадесет векова чекао дан повратка земљи отаца.

Није вредело ни што су српски политичари истицали да је Дејтонским споразумом предвиђено да мандат страних судија у Уставном суду БиХ траје пет година, а да се након тога донесе закон који ће одредити нови начин избора судија. С друге стране, иако и сами повезују постојање Уставног суда БиХ са Дејтонским споразумом, бошњачки политичари никако "не виде" да се тај споразум крши останком страних судија у суду и више од двадесет година касније