Али, ништа им не вриједи. Код старих Римљана има једна пословица која гласи: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ако двоје чине исто, није исто“). Народ је ову такозвану опозицију свјеже обучену у антизападно националистичко рухо прокужио за сва времена и, како би рекао Матеј, ти вуци у овчјем крзну бит ће, као и до сада, једино статистичке грешке у даљњим политичким збивањима Републике Српске.

Ако се хомосексуалци не осећају другачијима, не видимо потребу за амбицијом да их држава штити као беле медведе у односу на друге људе. А ако се пак сматрају посебнима, онда немају права да се буне када их и други сматрају посебним људима са посебним правима и посебним потребама. У том случају, најмање што могу да очекују је револт и незадовољство других људи.

Не може се рећи да се господин случај побринуо да се новембарске слике католичке Америке и православне Русије појаве истовремено. То се побринуо сам Господ, да покаже сваком да се узме у памет.

Шиптари врло често користе децу за провокације и изазивање немира. Чињеница да не само да су ишли у северни део Косовске Митровице већ су се усудили да скидају српске заставе дуж пута Косовска Митровица-Звечан, говори да су имали подршку за то или су некако преварени.

У  које год европско летовалиште да одете, срешћете вома често младе људе са свих страна који носе мајице са симболима земље из које долазе: France, Scotland,  Russia, Lithuania… али ћете се тешко одлучити да носите мајицу на којој ће писати Serbia. Зашто? Зато што тиме легитимишете себе као мету.

Суштина није у уставно-правном статусу него у правима Срба. Тражимо, дакле, да се грађанске странке, уколико хоће српске гласове, за права Срба боре као за грађанска права, а националне за иста та права као за национална права. Оне нама права – ми њима гласове.

Ми и даље умишљамо да постоје неки левичари, десничари, ми још увек нисмо схватили да се ради о лошој представи која је досадна и која исцрпљује. Ми још увек замишљамо да нас деле неке идеологије и нисмо схватили да ово није век идеологија него новца. 

Постоји и легенда о томе као је октобра 1941. године Јосиф Висерионович Стаљин наредио да се ова икона, причврсти за крило авиона и три пута облети Москву. Да ли је легенда истинита, није званично потврђено, али након тога је из Јапана стигла вест да је јапанска војска добила тропске униформе.

Губљење партиципативног језгра, изопштавање нижих слојева, нужност нових форми неконвенционалне партиципације, деловање малих партијских картела све су то основни елементи постојања демократског дефицита који се јасно могу препознати и у нашем политичком животу, што нам указује да ми нисмо ни у овом погледу изван главних токова европске политике.