Црна Гора је једина европска држава у којој до смене власти није дошло ни на једним изборима одржаним у минуле две „вишестраначке“ деценије. Прецизније, у Црној Гори никада није ни дошло до смене власти на изборима.

Прећутно тумачење такође показује да је Бриселски споразум међународни уговор. Прецизније, Србија је допустила опште изборе у јуну 2014. иако то није било изричито наведено у Бриселском споразуму по косовским законима на територији севера покрајине.

Србија као матична држава свих Срба, мора да учини све да сви Крајишници буду обештећени што је најправичније могуће. Да не пропусти ни једну прилику да у међународним институцијама прозове Хрватску и заложи се за права њених бивших грађана.

Све што се тренутно дешава у црногорској опозицији, биће још једно пресипање из шупљег у празно, ако лидери опозиције не схвате неопходност мијењања метода политичке борбе и препознавања стварних приоритета. И ако не покажу стварну жељу да преузму одговорност.

Отимање српских светиња на Косову и Метохији у духу је албанске власти, то је и у карактеру Европске уније и Америке, рекао је патријарх Иринеј, говорећи о покушају да се храмови Српске православне цркве представе као баштина Косова.

Нездраво је колективну самоидентификацију градити на мржњи према другом, а опасно, дугорочно посматрано, заснивати је на лажима и полуистинама. Проблеми ће им само расти, позлата ће се крунити све док се не појави огољена истина.

Суштина није у уставно-правном статусу него у правима Срба. Тражимо, дакле, да се грађанске странке, уколико хоће српске гласове, за права Срба боре као за грађанска права, а националне за иста та права као за национална права. Оне нама права – ми њима гласове.

Доминираће образложење како стање на терену показује да народ више воли латиницу, како је она у ЕУ доминантна и сл., исто као што ће се рећи да је на Косову такво и такво фактичко стање, тако да је постојећи Устав превазиђен и да се мора мењати. 

У  које год европско летовалиште да одете, срешћете вома често младе људе са свих страна који носе мајице са симболима земље из које долазе: France, Scotland,  Russia, Lithuania… али ћете се тешко одлучити да носите мајицу на којој ће писати Serbia. Зашто? Зато што тиме легитимишете себе као мету.

Нису ли можда Ђукановић и генерал Капичић архетипска „чудовишта“ рођена у нашој одрођеној и залуталој колективној свјести, склоној сумњивом авантуризму и самоистребљењу? Некад Капичић, данас Ђукановић.