Губљење партиципативног језгра, изопштавање нижих слојева, нужност нових форми неконвенционалне партиципације, деловање малих партијских картела све су то основни елементи постојања демократског дефицита који се јасно могу препознати и у нашем политичком животу, што нам указује да ми нисмо ни у овом погледу изван главних токова европске политике.

У свом веома дугом животу нисам могла да замислим да ће власти обуставити јавни превоз без неке веома велике потребе као што се објављује ванредно стање због урагана, цунамија, поплава али не само да би нас спречили да одемо на Косово.

Наравно, српски политичари у РС нису Вучићева политичка деца, упркос повременом инфантилном понашању, те, свакако, боље схватају од Вучића какве су могуће варијације на "европском путу БиХ" изводљиве за РС, а какве не.

Неопходно је да се створи национални, државни програм и апарат да сви Срби, ма где живели и ма којој конфесији припадали, имају свој српски национални идентитет. Морају се сви Срби вратити својој српској матици.

Вредан је помена један од резултата смањења броја погубљених заробљеника са 1.200 на 800, док временски оквир стрељања – по експлицитном закључку судинице Смајловић који се на тонском запису чује – остаје исти као до сада: од 10 до 15 часова, или укупно пет сати.

Став да је Принципов атентат на аустроугарског надвојводу – као што и јесте – био повод, а никако – као што и није могао да буде – узрок за избијање у дотадашњој историји невиђеног крвопролића, биће замењен ставом како се – да није било српског „реметилачког фактора“ – „цивилизоване“ „еуропске“ нације нипошто не би помакљале.

Замислимо да је неко овим потпаролкама и онима које они представљају, као и домаћим “европејцима”, наложио да изађу пред микрофон и да говоре о разлици између ратног злочина и геноцида.

Хрватска предсједница госпођа Колинда Грабар-Китаровић скоро је устврдила да је РС фалсификат!? Вели нам Колинда: "Реално гледајући РС се понаша као засебни идентитет у БиХ и скоро као самостална држава. Мислим да их треба полако вратити на земљу.  

Сасвим је сигурно да Русија и Србија себи не могу да дозволе да остану неме и пасивне на, са запада увезену веома агресивну хомосексуалну пропаганду, која делује токсично на ткиво сваког друштва. Русију и Србију у погледу демографске катастрофе везују многе сличности.