Искуства Бугара, Румуна и сада Хрвата, наводе на закључак, да се упоредо с евроинтеграцијама, у једном друштву појачава осећај „историјског безнађа“. Управо због тога нам је потребна промена постојеће идеолошке парадигме о „Европи која нема алтернативу“.

У свом веома дугом животу нисам могла да замислим да ће власти обуставити јавни превоз без неке веома велике потребе као што се објављује ванредно стање због урагана, цунамија, поплава али не само да би нас спречили да одемо на Косово.

Али, ништа им не вриједи. Код старих Римљана има једна пословица која гласи: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ако двоје чине исто, није исто“). Народ је ову такозвану опозицију свјеже обучену у антизападно националистичко рухо прокужио за сва времена и, како би рекао Матеј, ти вуци у овчјем крзну бит ће, као и до сада, једино статистичке грешке у даљњим политичким збивањима Републике Српске.

Ми и даље умишљамо да постоје неки левичари, десничари, ми још увек нисмо схватили да се ради о лошој представи која је досадна и која исцрпљује. Ми још увек замишљамо да нас деле неке идеологије и нисмо схватили да ово није век идеологија него новца. 

Г. Николић није о Вуковару изрекао ништа осим једне историјски тачне чињенице. Надајмо се да ће једног дана поставити и питање одговорности за злочине над цивилним становништвом Вуковара после доласка ХДЗ на власт и проглашења независности Републике Хрватске.

Београд ће до 24. априла у писаној форми информисати ЕУ о прекиду плаћања плата и давања било каквих финансијских средстава цивилној заштити до 1. септембра.

Хашки суд тешко да после свог најновијег подвига може да задржи часни назив суда будући да његову непристрасност оспоравају неке од најутицајнијих земаља света и истакнути интелектуалци у земљама Европске уније и САД.

Неопходно је да се створи национални, државни програм и апарат да сви Срби, ма где живели и ма којој конфесији припадали, имају свој српски национални идентитет. Морају се сви Срби вратити својој српској матици.

Ево, поводом Косова и Метохије, баш згодне прилике да Црна Гора опет испредњачи у региону, и то без неког специјалног напора. Треба само да повуче потез који се логично уклапа у њену новију камелеонску каријеру.