Нису медији, ни стручна јавност, нити трибине типа "Папа у Србији – за и против" место где ће се одлучити да ли ће СПЦ позвати у посету римокатоличког поглавара, није то чак ни "црквена влада" (Синод) – већ је то питање за све српске архијереје окупљене на Сабору.

Основно политичко питање данас у Црној Гори гласи: да ли је сазрело вријеме за црногорски ДОС? Три највеће опозиционе партије: Нова српска демократија, Покрет за промјене и Социјалистичка народна партија, најављују да ће се удружити и направити јединствену листу за предстојеће изборе.

Мађарска је уз помоћ азијских финансијских институција скоро исплатила своје међународне дугове и тиме омела све планове ЕУ за даљим увлачењем наших суседа у још веће и неповољније дугове и све оно што би ишло уз то.

Почетком маја 1945, Југословенска народна армија стигла је до Загреба, али су највећи усташки зликовци –предвођени Поглавником- успели да побегну. Уз њих и 500 припадника католичког клера. Они никада нису одговарали за своје злочине.

Било би погрешно примјетити да се ДНС „заразио“ вирусом недостатка елементарне досљедности од којег болује остатак страначког спектра у Српској. Прије би се дало закључити да читава партијска скала у РС почиње да личи на ДНС, овакав какав је сада

У времену у коме смо сведоци настојања да се релативизују страдања српског народа у Првом светском рату, и покушајима да се на бизаран начин протумачи одговорност за његово избијање, извођење „Марша на Дрину“ у сали Генералне скупштине остаће забележено као снажно подсећање на чијој су страни правда и венци победе.

Да ли је негативна енергија изборног пораза, која је избацила у први план све наталожене разлике у Покрету за промјене, пресудно утицала на расцијеп у тој странци? Подијеле увијек покрећу низ тешких питања на која није лако дати поуздан одговор.

Последња изјава директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића о приступању две и по хиљаде младих људи Српској напредној странци у општини Зубин Поток је гола лаж и јефтини политички маркетинг младог „реформског политичара“

Потребно је систематски истражити колико је времена протекло између догађаја у Сребреници средином јула 1995 и коначног уобличавања геноцидног наратива у јавном дискурсу Запада с једне, и босанских Муслимана с друге стране.

За темељно државотворне кораке режим, а по свој прилици ни опозиција, нису вољни/способни. Неко ће једног дана то морати да уради, или Црне Горе неће бити. Зли језици би рекли да је можда баш то нечији заједнички циљ. Грађана Црне Горе свакако није.