Проста рачуница да, ако НИС реално вреди око две милијарде долара, а Руси дају 400 милиона евра у готовини и још толико улажу његову модернизацију, дакле укупно преко милијарде долара, потпуно противуречи Динкићевим изјавама о «продавању у бесцење».

Најжалоснија али и најкарактеристичнија епизода у страдању косметских Срба од локалних Албанаца у деветој деценији прошлога столећа је сигурно (чак и у светској повесници) беспримерни „Случај Мартиновић“ из године 1985, када су Србина Ђорђа Мартиновића набили на боцу.

Како треба да се развија Србија у XXI веку и шта треба да буду вредности српског друштва ка којима треба усмеравати свеукупну друштвену енергију? Пред читаоцем НИН-а је 17 инспиративних интелектуалних одговора мислећих људи.

У суочавању са страним војницима и њиховим оружјем око манастира (а у порти Пећке патријаршије разапет је шатор) немогућно је не поставити питање: докле ће ови војници да чувају манастире? Ко је у основи најодговорнији за овакву патњу православних хришћана?

Мемоари Карле дел Понте (“Лов – ја и ратни злочинци”) још се нису ни појавили у књижарама а већ су изазвали поприличну узбуну међу онима који претпостављају, или знају, шта ће се у књизи наћи.

Мислила сам да, тако, ни на Косову нема „других“ и – погрешила сам. Нисам имала појма. Сви су на Косову „други“: Срби су „други Срби“, Шиптари су, опет, неки други Шиптари, неки о којима ми нико није причао.

Како су Србија и CIA ометали потрагу за Радованом Караџићем, ко је платио за добровољне предаје хашких оптуженика и о чему су на тајном састанку у Берлину разговарали Карла дел Понте и Борис Тадић.

У последње време чују се приче, многи размишљају о припајању севера Србији... То никако не може бити компензација за признање осталог дела КиМ, чиме би српска страна изгубила скоро све, а заузврат добила 8 одсто територије.

Онда сви кажу „никако, никако, тај је Субјекат толико страшан, тај лично убија, возика се градом у својим белим џиповима и пуца кроз прозор, ни реч о њему – тај рукама дави…“ И све тако.

Декларативно, политичари и једне и друге стране залажу се за целовитост Косова, једни као неотуђивог дела Србије (што де факто не функционише већ десет година) а други као независне државе (која ни де јуре ни де факто још увек није успостављена).