Према незваничним подацима, конце мартовског погрома вукао је Рамуш Харадинај, док је кључну улогу у Призрену, Урошевцу и Ораховцу имао Самедин Џезаири, исламски терориста који је на Косово стигао да изгради огранак "Алахове армије".

Тако је 1. децембра 1918. у Крсмановића кући на Теразијама, привременом двору регента Александра, извршено в.д. уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Примање адресе је било без помпе, без сјаја и без већег присуства српских политичара и других виђеника српских.

Све јаснијом постаје и слика „пропалих“ преговора Београда и Приштине, док је српска делегација износила спискове широких компромиса, албанска је чекала да се разговор заврши, свесна да јој суперсила пружа подршку...

Шта нас чека пред МСП-ом и колико далеко у прошлост Србија треба да иде не би ли аргументовано доказала да је независност Косова нелегална? Oчекује нас успех уколико изнесемо чврсте правне аргументе и аполитично идемо у прошлост онолико колико то буде требало.

Каква ће бити стварна оријентација Србије у колоплету све озбиљније светске кризе, поред притиска објективних околности, увек је и ствар избора. Избор није само резултат сазнања и слободне воље већ и интереса које пресецају односи снага, односи моћи.

Пре сто година, Краљевина Србија била је претесна за оно што су њени одговорни, образовани и родољубиви грађани доживљавали као „отачаство“ – данашњим грађанима као и да је ова, авнојевска Србија превелика.

Шта заправо значе реченице које нашим званичницима упућују западни званичници а које се односе на „релаксацију односа“, „добросуседство“ и остало? Значе да колико год једном делу света било важно да заживи пројекат државе Косово, то једноставно неће бити могуће без Србије.

Милорад Додик и други српски представници сумњају да је “догађање народа” осмишљено у Сарајеву да би бошњачки политичари у западним центрима моћи испословали да ОХР наметне Закон о ЈМБ-у по бошњачком укусу.

Пошто је разбијена СФРЈ, уништена Република Српска Крајина, раздржављена „дејтонска“ Република Српска, српској држави не преостаје ништа друго него да свом снагом брани територијални интегритет барем ове преостале „бадинтерове“ Републике Србије.

Ја сам рекао да ћу Додика бранити у вањској политици, докле год он наступа против унитаризације. То не значи да не може и боље, али ако се Додик сруши, што се може врло лако десити, онај који дође продаће Републику Српску. То отворено тврдим!