Неће Србија нестати, јер наш народ има једну особину која га издваја од осталих, а то је инат. По англо-американском пројекту наша држава ће бити осакаћена, територијално, духовно, економски, политички и војно. Али, неће нестати.

У најмању руку, растерећена од проблема Косова, Србија ће сада имати прилику да испуни до сада занемарену међународну обавезу гаранта Дејтонског споразума. Србима преко Дрине и не треба више, а Бошњацима је и то превише у односу на њихова дирљиво наивна очекивања.

Да ли су повлачење кроз Албанију и Солунски фронт били историјска трагедија српског народа, или је то био епски подвиг величања вредан? И повлачење кроз Албанију и Солунски фронт су били и једно и друго. Карактер трагедије је епски. Само из трагедије се излази катарзом.

Пре 15 година, наопаке генерализације у којима није било разлике између власника црних мерцедеса са Пала и обичних смртника у њиховом окружењу могле су да се чују у највећем граду РС. Данас се та жалосна матрица понавља, само у обрнутом смеру.

Неосновано је тврдити да је тзв. аустроугарско наслеђе војвођанских Срба било од пресудног значаја за успостављање аутономног статуса наше северне покрајине.   

За међународну заједницу, вашингтонску и бриселску администрацију, за одређене чланове Председништва БиХа, за разна удружења, за необразованог и неупућеног председника, важно је да знају да су се Срби у Србији и Српској кроз историју много пута морали покоравати, али да се никада нису савили пред непријатељем и освајачем.

Загледан у рушевине своје вере, Добрица Ћосић хоће немогуће. Да за удес Југославије на крају 20. века окриви оне који су је стварали на почетку истог столећа. Веслач са “Галеба” и кормилар чамца из Пожаревца, хоће да потопи “Лађу француску”.

Нема их пуно нити су им тиражи велики. Јавна је тајна да се финансијер једних новина које претендују да буду носилац таблоидног новинарства у Бањалуци хвалио да њега интересује само како што више политички и лично дискредитовати Милорада Додика.

Наде има за сваки народ, иако новозаветно Хришћанство не спасава народе, већ само појединце. Али, ми ћемо у периоду који долази ући у обнову народа и нација, јер је на помолу један нови и другачији свет, чије је рађање управо узроковала садашња финансијска криза.

Срби се са Сарајевом као својим главним градом тешко могу субјективно идентификовати већ самим тим што су из њега великом већином протерани. Већ првих дана рата безмало сви кадрови српске националности који су се затекли у Сарајеву на челу привредних предузећа, банака, медијских кућа, клиника, факултета, школа итд. били су смењени.