Da sumiramo: u Crnoj Gori ni nakon nedavnih političkih promena još uvek ništa novo, ili bar ne ništa krupnije i za srpski narod i njegovu matičnu državu Srbiju relevantno. I, na toj činjenici malo šta može da promeni (pokajničko?) prisustvo novoizabranog crnogorskog predsednika vaskršnjoj liturgiji u jednoj od podgoričkih bogomolja Srpske pravoslavne crkve

U senci rata u Ukrajini koji već više od godinu dana boji globalno-političku scenu, i dramatičnih evroameričkih pokušaja da se "preko noći" razreši višedecenijski kosmetski čvor koji proteklih meseci senče politički život regiona, u susednoj Crnoj Gori odvijala se kampanja za predstojeće predsedničke izbore. Vanredne okolnosti u kojima zbog dešavanja na istoku Evrope živi ceo kontinent, ali i znatni delovi ostatka sveta, učinile su da predizborna kampanja bude vremenski "komprimirana" u donedavno nezamislivih dvadesetak dana. A njen početak obeležio je govor još uvek aktualnog predsednika države i jednog od predsedničkih kandidata na tribini u jednoj crnogorskoj varošici na granici sa Albanijom u kojem je, između ostalog, svojim protivkandidatima na izborima poručio da će ga pobediti "taman onako kako ste pobjeđivali tokom svih prethodnih decenija".

Svim ovim oni Srbima i Srbiji šalju jasan signal. Poručuju nam da su oni grupacija sa kojom Srbi ne mogu postići nikakav kompromis i sporazum. Poručuju da oni raison d'être Crne Gore vide isključivo u tome da ista bude antisrpska tvorevina i ništa drugo

Crnogorski korpus trebalo bi da vode umereniji ljudi, poput Miodraga Lekića ili Nebojše Medojevića. Oni koji bi sa Srbima napravili dogovor i živeli u miru, bez asimilacije i međusobne netrpeljivosti. Bojim se da to danas nije moguće zbog elite koja vodi crnogorsku naciju. Porast ekstremizma na toj strani glavni je krivac za sve gore odnose između Srba i Crnogoraca

Umeo je Amfilohije ponekad da pretera. Sa druge strane, postavlja se pitanje kako se boriti protiv sekte i paracrkve osim tako što ćeš je izrugivati ruglu. Ne možeš je ignorisati jer je agresivna i nametljiva

Namera Mila Đukanovića da iskoristi ustoličenje mitropolita Joanikija za politički teatar u kome će se prikazati kao branitelj Crne Gore od "velikosrpske agresije" je propala

Amfilohije je dobro razumeo da je identitet Crnogoraca uvek bio dvojan: oni su bili i Srbi i Crnogorci, za njih su ti aspekti vlastitog viđenja neodvojivi. Dovoljno je pogledati kako su ta dva identiteta isprepletena u Njegoševom Gorskom vijencu

Đukanović je po ko zna koji put od 2006. nacrtao metu i stavio žutu traku onim građanima koji su na referendumu glasali da država Crna Gora život nastavi u zajednici sa Srbijom, a njih je, podsjećam ga, skoro polovina države

 Apsolutno ne očekujem da sada nešto može da se promeni i da se ne ispoštuje izborna volja građana koji su glasali za promenu vlasti. Stvari su na parlamentarnim izborima jasno trasirane. Za mene, kao građanina Crne Gore, taj scenario, da se naknadno promeni izborna volja je — nemoguć! 

Ovaj vid unutarsrpskog regionalnog rasizma je posebno opasan, jer kao što smo imali priliku da vidimo crnogorsko antisrpstvo je svoje poreklo zapravo imalo u crnogorskom nadsrpstvu