У Бусијама се обележава 31. годишњица хрватске војно-полицијске операције „Олуја“: Србија и Република Српска одају пошту жртвама, централни комеморативни скуп у Мркоњић Граду

Српски народ сећа се прогнаних и убијених у "Олуји", операцији хрватске војске и полиције током које је око 2.000 Срба убијено или нестало, а више од 220.000 протерано из Хрватске. Пре 31 годину, за само 48 сати подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички очишћено. Србија и Република Српска и ове године заједно одају пошту жртвама прогона, а централни комеморативни скуп биће одржан у Мркоњић Граду. У Републици Српској данас је Дан жалости.

Вучић у посети Храму рођења пресвете Богородице у Бугојну

Председник Србије Александар Вучић данас је у посети Храму рођења пресвете Богородице у Бугојну.

Вучић од недеље борави у посети Републици Српској и српским општинама у Федерацији БиХ, у оквиру које је обишао манастир Рмањ, Дрвар, Ситницу код Рибника, Мркоњић Град, Јањске Отоке и Водице у општини Шипово и Ново Село у општини Купрес у Републици Српској.

Вечерас ће у Мркоњић Граду присуствовати обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја".

Свештеник из Бусија за РТС: Култура сећања на жртве "Олује" је пут ка саосећању, а не освети

У Бусијама се обележава 31. годишњица хрватске војно-полицијске операције „Олуја“. Ово насеље једно је од највећих избегличких у Србији и дом је српским породицама које су после августа 1995. године, избегавши из некадашње Републике Српске Крајине, нови дом пронашле управо у Бусијама.

Свештеник из Бусија Драган Зорица, старешина Храма Светих Ћирила и Методија, рекао је за РТС да овај дан проводе у молитви, сећајући се свих страдалих суграђана, прогнаних, као и оних који су изгубили своје домове.

У акцији "Олуја" погинуло је или нестало око 2.000 Срба

"Литургијски их се сећамо, окупљамо се у храму, након чега служимо помен за све пострадале, а положићемо и венце код споменика испред нашег храма. Окупићемо се и увече испред храма, где ћемо одржати комеморативну академију и присетити се свих дешавања из августа 1995. године", навео је Зорица.

Према његовим речима, Бусије су једино аутентично избегличко насеље у Србији и зато је овај дан од посебног значаја за све његове становнике.

Присећајући се избегличке колоне, истакао је да као дете није био свестан свега што се дешавало, али да су остали осећаји страха, неизвесности и губитка дома, као и сећање на бригу и храброст његове мајке, док је отац био војно ангажован.

"Мајка је упалила аутомобил и одвезла нас од Бенковца до Бањалуке, иако никада раније није возила. Када смо стигли у Бањалуку, није знала ни да убаци у рикверц. То је била невероватна храброст. Десет дана смо чекали оца, за кога смо мислили да је страдао. Када је дошао, то је био изузетан осећај", испричао је свештеник Драган Зорица.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба

Истакао је да култура сећања не сме да буде позив на мржњу и освету, већ израз одговорности према жртвама и страдалима, као и према будућим генерацијама, које треба учити саосећању и неговању сећања.

Вођевић: Сећање на страдале морамо пренети будућим генерацијама

Начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић изјавио је да све што је српски народ у прошлости изнео на својим леђима мора бити пренето на наредне генерације, јер се, како је навео, плаши да ће у супротном оне у будућности имати још веће проблеме.

"Неопходно је да се окупљамо око једне идеје, јер смо један народ, и да са овог места одамо почаст страдалима у 'Олуји', али и да пошаљемо поруку да смо и даље ту – свој на своме, спремни да изнесемо терет који нас притиска и да из тога изађемо још јачи", истакао је Вођевић.

Подсетио је да је у Мркоњић Граду почетком фебруара 1996. године, након повратка становништва по потписивању Дејтонског мировног споразума, пронађена највећа појединачна масовна гробница, из које је ексхумирано 181 тело, док је још толико тела пронађено широм општине.

Централна државна церемонија обележавања страдања и прогона Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" биће одржана вечерас у Мркоњић Граду.

Сећања на "Олују" - како су изгледали дани док тражите породицу у колони

Председник Савеза српских удружења Хрватске Драган Црногорац сећа се како су изгледали први дани августа, пре 31 годину када је почела акција "Олуја". Не знате где су вам најближи, не знате шта се дешава, не знате да ли су живи, да ли су се извукли, сећа се Црногорац који је тада живео у Вуковару.

Стручна сарадница у Музеју жртава геноцида која припрема докторски рад на тему "Олује" Рената Марунић сматра да је важно познавати сопствену историју, а поготово теме које су овако болне и да је то од пресудног значаја.

Нападом на Книн, у зору 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини над српским цивилима и уништавање њихове имовине. Свега 48 сати од почетка акције "Олуја", подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.

Избегличка колона Срба прогнаних у акцији "Олуја"

Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без адекватне инфраструктуре.

Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.

У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, док је српска јавност ту вест дочекала са разочарањем.

Погинуло или нестало око 2.000 Срба, прогнано више од 220.000

У акцији "Олуја", према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуло је или нестало око 2.000 Срба.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.

У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.

(РТС)