Последица рата у Украјини - једна Империја, или вишеполарни свет?!

Догађај године која је на истеку, за највећи број аналитичара биће свакако рат у Украјини. Он ће сменити пандемију корона вируса која је харала претходне године и озбиљно пореметила уобичајени, релативно миран зивот грађана на целој планети.

И овај нови догађај неће бити повољнији, а у неким сегментима вероватно чак и гори од претходног, са изгледима да његове последице буду дуготрајније, опасније и да ескалирају у нуклерни рат који би могао бити последњи у историји човечанства. Налазимо се у пероду најтежем од завршетка Другог светког рата, кажу аналитичари. А по оцени америчког филозофа Наома Чомског, можда смо и на прагу најкритичнијег тренутка људске историје.

Почело је да се ,,кува'' много пре кијевског Мајдана, односно 2014 године када је у Украјини на власт насилним путем и уз страно мешање дошла нова гарнитура. Али, како ће се касније испоставити, а то су многи уочавали и раније, ватра је тињала деценијама и чекало се само ко ће и када у погодном ренутку креснути шибицу и разбуктати пламен. И тај жељени тренутск дошао је после рушења Берлинског зида, распада Совјетког Савеза и расформирања Варшавског уговора. А шибицу је креснуо, пошто је дуго чекао у прикрајку, неко са стране коме ће сукоб двеју највећих бивших совјетских република ићи у прилог његовим геополитичким циљевима и интересима. Поента свега је била и остала- употребити све за шта се укаже прилика за обуздавање Руске Федерације, њено слабљење, исцрпљивање, а ако је могуће и разбијње на више мањих држава које би биле супротстављене једна другој а све заједно биле послушне према западним центрима моћи а непријатељски расположене према остатку Русије.

Поента свега је била и остала- употребити све за шта се укаже прилика за обуздавање Руске Федерације, њено слабљење, исцрпљивање, а ако је могуће и разбијње на више мањих држава које би биле супротстављене једна другој а све заједно биле послушне према западним центрима моћи

Украјина је послужила као најпогоднији чинилац за такву ,,операцију''; то је велика, значајна европска држава са преко четрдесет милиона зитеља, директно се граници са Русијом, а антируска расположења код одређеног, не малог броја људи, нарочито на западу земље, прерастају у непријатељство. Употребити ,,хохоле'' (подсмешљив назив за Украјинце) против ,,москала'' (исти такав назив за Русе), готово је идеалан начин за реализовање замисли о обуздавању Русије. Требало је само још додатно појачати антируска расположења вештом пропагандом о наводно руском геноциду према Украјинцима током протеклих деценија, а затим довести на власт у Кијеву националисте који ће украјински народ ,,бранити од руских варвара''. А у свему томе западни стратези су прави мајстори, имају вишедеценијско искуство и примењивали су у разним крајевима света и у многим земљама. ,,Десетинама година, западни центри су градили мржњу према Русији пре свега у Украјини коју су припремали за антируски полигон одакле ће кренути даље, а сам украјински народ претворили у топовско месо и гурнули га у рат с нашом земљом''- изјавио је председник Путин.

Узимам слободу да изнесем и нека лична запажања. Током готово двадесетогодишњег боравка у Совјетском Савезу а затим у постсовјетској Русији, као професионални новинар, често сам боравио у Украјини и другим совјетским републикама. У разним контактима и на разним нивоима, уочавао сам да узајамна ,,братска љубав'' многобројних народа у огромној држави постоји само на папиру, партијским документима и диригованим медијима па се ,,Союз нерушимый республик свободних'' распао почетком деведеетих година као кула од карата а поједини ,,братски'' народи се не само посвађали него и закрвили. Сетимо се ратова Јерменије и Азербеџана због Нагорно Карабаха који и дан-данас тиња, па у Чеченији, Придњестровљу, па кратког руско- грузијског рата, па оружних сукоба измедју Грузије, Абхазије и Јужне Осетије, па оружаних окршаја у Средњон Азији на тромеђи Таџикистана, Узбекистана и Киргизије који се повремено разбуктавају.

Неколико година пре кијевског ,,Мајдана'' боравио сам више дана службено у Запорожју, где је тада одржавана једна међународна конференција, а где се сада воде жестоке борбе. Комуницирао сам са домацинима искључиво на руском. У источним и југоисточним крајевима Украјине живаљ је претезно руски. Те области су историјски руска територија а републичке границе Украјине цртане су после Другог светског рата при чему се није водило рачуна о тој чињеници и националном саставу становништва. На руском сам комуницирао и у Кијеву, укључујући кратак дијалог с тадашњим председником Украјине Леонидом Кучмом. Руски језик говори већина Украјинаца, он се могао чути у украјинској Ради (парламенту) и другим званичним институцијама, на улицама, у тржним центрима и сваком другом месту. Лично знам многе Украјинце који живе са једна или друге стране границе, који и у кругу породице говоре руски, за које то није страни језик и који нису задојени мржњом према суседима и руском народу. Сматрам да већина обичних грађана Украјине гаји иста или слична осећања. Сада је руски језик протеран не само из државних институција него и у јавном комуцирању.

На западу земље је ситуација другачија. У Лавовској области (оригинални назив града је Љвов), Ивано- франковској и Ужгородској области говорити руски није било баш пожељно. О томе имам и сопствено искуство. Те области су својевремено биле у саставу или под утицајем околних земаља- Пољске, Литваније, Мађарске или Совачке. И ту је антируско расположење доминантно. У неким срединама шовинистичко, крајње националистичко, на граници са нацизмом. Неки догађаји са почетка Другог светског рата то и потврђују.

У поређењу са садашњим ратом у Украјини, раније чарке, међурепублички и међунационални сукоби могли би се назвати дечјом игром. Садашњи рат који се води у Украјини је нешто сасвим друго. То у ствари није руско- украјински оружани сукоб. По многим оценама, то је у суштини рат између Русије и земаља НАТО пакта, заправо Сједињених Америчких Држава

У поређењу са садашњим ратом у Украјини, раније чарке, међурепублички и међунационални сукоби могли би се назвати дечјом игром. Садашњи рат који се води у Украјини је нешто сасвим друго. То у ствари није руско- украјински оружани сукоб. По многим оценама, то је у суштини рат између Русије и земаља НАТО пакта, заправо Сједињених Америчких Држава. Утолико је опаснији и утолико представља већу претњу светском миру и међународној безбедности. Иако лидери западних земаља и челници НАТО пакта изјављују да не желе оружани сукоб са Русијом, огромна политичко- дипломатска подршка режиму у Кијеву, финансијска помоћ, као и помоћ у наоружању, незабележени по количини и обиму у досадашњој историји, говоре супротно. Руски извори тврде да се на страни Украјине боре и хиљаде најамника из многих земаља, читаве комплетне војне јединице.

Руски председник Путин недавно је изјавио да је Запад веома зналачки приносио фитиљ за распад Совјетсог Савеза, а сада Русије и мешао се у унутрашње послове Украјине, стварајући од те земље ,,антирусију''. Јер, западне земље просто не могу подносити да постоји једна тако велика земља (Русија) са огромном територијом и огромним природним богатством и у којој живе људи који никада неће пристати да живе под туђим упутствима. То огромно богатство је, према њиховом тумачењу, општечовечанско, планетарно, и припада свим људима планете. С тим у вези могла би се навести пошалица која кола у дечјим играма и које се изгледа руководе челници на Западу: што је твоје, то је и моје, а што је моје, то је само моје.

Готово шокантно делује тврдња руског писца Валентина Михаилова Фалина који је у једној од својих књига открио строго чувану тајна још из времена Другог светског рата. Он сматра да совјетске јединице нису прве ушле у Берлин маја 1945 године, Совјетски Савез би даље морао да ратује не против Немаца него против тадашњих савезника- САД и Велике Британије

Да ли председник Русије претерује када тврди да је Совјетски Савез био, а сада је то Русија, кост у грлу западним центрима моћи, сметња да постану апсолутни госпоради света? Можда би се таква тврдња могла довести у сумњу, да се прогласи за огољену пропаганду и изговор за агресију, како се то тврди у Кијеву и на Западу, да не постоје јавно изнете изјаве појединих западних челника или изјаве на у затвореном кругу које су допрле у јавност?

Готово шокантно делује тврдња руског писца Валентина Михаилова Фалина који је у једној од својих књига открио строго чувану тајна још из времена Другог светског рата. Он сматра да совјетске јединице нису прве ушле у Берлин маја 1945 године, Совјетски Савез би даље морао да ратује не против Немаца него против тадашњих савезника- САД и Велике Британије.

Фалин наиме каже да су обавештајне службе дошле до података да је британски премијер Черчил у марту 1945. године дао налог да се размотри могућност реализације операције која је названа ,,Незамисливо''. Њоме је, наводно, било замишљено да западни савезници, после капитулације Немачке, нападну совјетску армију. У ту борбу укључили би и једну крупну армијску групу немачког Вермахта, одморну и спремну за борбу, која се налазила у Данској и која уопште није учествовала у завршним операцијама. Тај Трећи светски рат требало је да започне 1. јула 1945 године. Рачунало се да изморена и крајње исцрпљена Црвена армија која је крварила четири године у борбама од Бреста до Стаљинграда а затим од Стаљнграда до Берлина, не би била у стању да пружи озбиљан отпор. Фалин сматра да се од те идеје одустало јер би се међународна јавност, укључујући и јавност у западним земљма, томе успротивила.

Од тог рата се, дакле, дустало али не и од намере да се Совјетски Савез а потцини, покори а ако је могуће и уништи. А ево како.

Руски научник и публициста В. Ашуров на једном округлом столу у Москви пре више година, парафразирао је изјаву тадашњег директора ЦИА Алена Даласа дату још 1945. године. Дакле, исте године када је требало а почне операција ,,незамисливо''.

Ову изјаву, колико ми је познато, нико није демантовао. Изјава је, иначе, веома индикативна а по садржини готово шокантна.

Далас је, пема речима Ашурова које су пренели московски медији, рекао:

,,Посејавши у Русији хаос, ми ћемо неприметно заменити њихове вредности лажним и натераћемо их да у те лажне вредности верују. Како? Наћи ћемо своје истомишљенике, своје помоћнике и савезнике у самој Русији. Мало по мало, по етапама, распламсаваће се по својим размерама, грандиозна трагедија погибије најнепокорнијег народа на свету, дефинитивног и неповратног гашења његове самосвести’’.

Посејавши у Русији хаос, ми ћемо неприметно заменити њихове вредности лажним и натераћемо их да у те лажне вредности верују. Како? Наћи ћемо своје истомишљенике, своје помоћнике и савезнике у самој Русији. Мало по мало, по етапама, распламсаваће се по својим размерама, грандиозна трагедија погибије најнепокорнијег народа на свету, дефинитивног и неповратног гашења његове самосвести

,,Из литературе, уметности, на пример, ми ћемо постепено затрти њихову социјалну суштину. Одвикнућемо уметнике и уништити у њима жељу да се баве приказивањем и истраживањем тих процеса који настају у дубини народних маса. Литература, позориште, биоскоп, све то ће да приказује и велича најнижа људска осећања. Ми ћемо, на сваки начин, подржавати и уздизати такозване ствараоце, који ће гајити и утискивати у људска сазнања култ секса, противприродног блуда, насиља, садизма, издаје- једном речју свакакав неморал’’.

,,У управљању државом створићемо хаос, збрку. Ми ћемо неприметно, али активно и непрекидно, доприносити самовољи чиновника, оних који примају мито, беспринципијелности. Бирократизам и женскарење прогласићемо као доброчинство. Часност и поштење биће исмејавани и никоме неће бити потребни, претвориће се у рецидив порошлости. Простаклук и дрскост, лаж и превару, пијанство и наркоманију, животни страх једних од других, и бестидност, превару, национализам и непријатељство народа, а пре свега непријатељство према руском народу; све то ћемо вешто и неприметно култивисати’’.

,,И само понеко схватиће или разумети шта се дешава. А те људе ставићемо у беспомоћни положај, учинићемо их смешним. Наћи ћемо начин да их оклеветамо и прогласимо их отпадницима друштва’’.

Часност и поштење биће исмејавани и никоме неће бити потребни, претвориће се у рецидив порошлости. Простаклук и дрскост, лаж и превару, пијанство и наркоманију, животни страх једних од других, и бестидност, превару, национализам и непријатељство народа, а пре свега непријатељство према руском народу; све то ћемо вешто и неприметно култивисати

,,Чупаћемо друштвене корене, банализирати и уништавати основе народног морала. На тај начин реметићемо поколење за поколењем. Усмерићемо се на особе још у дечјем узрасту и главну пажњу посветићемо омладини, кварити је, гонити на разврат. Направићемо од њих цинике, простаке, космополите. Ето, тако ћемо урадити’’.

Ашуров каже да ова изјава представља нешто најциничније, најпрљавије и најподлије што може да замисли људски ум и као таква могла би ући у енциклопедију људског неморала и ништавила.

У једном јавном говору, сада већ покојни Патријарх Московски и целе Русије Алексиј Други, не помињући Даласа и његову изјаву, рекао је да се под утицајем и диктирањем Запада такав процес у Русији већ одвија. Покојни патријарх је имао у виду неке појаве, супротне вековној традицији руског народа, породици и црквеним канонима, које су под утицајем са стране почеле да се појављују у руском друштву.

Данас, седам деценија после Даласове изјаве, као да се његово проклетство окренуло према земљи којој је сам припадао и њеним највернијим савезницима. Банализирање и уништвање основе народног морала, утискивање у људска сазнања култ секса, противприродни блуд, насеиље, женскарње и наркоманија, убиства, садизам, издаја и сваки други неморал-све се то данас чешће уочава у западним земљама, масовније и у оштријој форми него у Русији.

Много година касније, када Берлински зид више није постојао, када није било више ни Совјетског Савеза, када је распуштен Варшавски уговор а у Русији окончана ера социјализма и комунизма, поново се огласио један високи функционер Запада са идејама сличним онима које је изрекао Ален Далас. Циљ је остао исти али су методе и средства другачији. Реч је о излагању тадашњег америчког председдника Била Клинтона на тајном саветовању начелника штабова у Вашингтону 24 октобра 1995. године. Ту изјаву обелоданио је такодје В. Ашуров на Округом столу у Москви са темом ,,Међународни тероризам- инструмент глобализације''. Информацију су пренели московски медији.

Под условом да је веродостојно, ово излагање баца крајње неповолојну слику о намерама Вашингтона и његовој политици према Русији.

По верзији Ашурова, Клинтон је рекао од прилике следеће: ,,Последњих десет година (ради се о годинама уочи распада Совјетског Савеза) наша политика у односу на СССР и његове савезнике, убедљиво је показала правилност нашег курса у одстрањењу једне од најснажнијих држава света, а такодје и моћног војног блока... Ми смо постигли оно на шта се спремао са совјетима да уради председник Труман употребом атомске бомбе. Истина, с једном суштинском разликом- ми смо добили сировински додатак а не уништење саме државе’’.

,,Да, ми смо потрошили многе милијарде долара, али смо већ сада близу тога што Руси називају самоокупираношћу. За четири године ми и наши савезници добили смо различите стратешке сировине вредности петнаест милијарди долара, стотине тона злата, сребра, драгог камења и тд. Под непостојећим пројектима нама је за ништавно мале суме предато више од двадесет хиљада тона бакра, скоро педесет хиљада тона алуминијума, две хиљаде тона цезијума, барелијума, стронцијума и других метала’’.

,,Ослабивши идеолошке основе Совјетског Савеза, без крви смо избацили из рата за светску превласт државу која је представљала основну конкуренцију Америке’’.

,,То, међутим, не значи да више немамо о чему да размишљамо. У Русији, земљи у којој је утицај САД још недовољно јак, неопходно је да, истовремено, решавамо неколико задатака: на сваки начин старати се да не допустимо да на власт поново дођу комунисти; посебну пажњу морамо посветити председничким изборима; садашње руководство земље (тада је Јељцин био на власти) задовољава нас у свим сегментима, и зато не треба штедети на расходима. Они ће дати своје позитивне резултате’’.

Разбијање Русије на ситне државе путем међурегионалних ратова, сличних онима које смо водили у Југославији... Успостављање нама погодног режима у републикама које су се отргле од Русије

,,Ако нам успе та два задатка, у наредних десет година предстоји нам да решимо следеће проблеме:

-Разбијање Русије на ситне државе путем међурегионалних ратова, сличних онима које смо водили у Југославији; (агресија на Југославију била је, дакле, генерална проба за рат против Русије).

-Дефинитивно уништавање војно- индустријског комплекса и армије Русије;

-Успостављање нама погодног режима у републикама које су се отргле од Русије’’.

,,Да, ми смо дозволили Русији да буде држава, али империја ће бити само једна- САД’’.

Према верзији коју је изнео научник и публициста В. Ашуров, Вашингтону је веома стало да расцепка Русију на ситне државе и то на начин како је расцепкана и Југославија- путем ратова. Такаве намере, дакле, не измишља, Путин. Он само наводи оно што мисле, желе и покушавају да остваре западни центри моћи, настојећи да одрже политичку, економску, војну и сваку другу доминацију у свету.

А да оно што је, по тврдњи Ашурова, изјавио бивши председник САД, није тренутна позииција Вашингтона него његова трајна оријентација, сведоце догадђаји у Украјини као и изјаве високих западних лицности последњих дана. Тако је амерички генерал Џек Кин, за телевизију Фоx њуз, изјавио да је Вашингтон за свега 66 милијарди долара успео да добије Украјину која уместо Америке ратује против Русије. ,,Та инвестиција у Украјину поприлично је исплатива будући да за релативно малу суму, из угла Америке, у рату са Русијом не гину Американци већ Украјинци... Направили смо на граници са Русијом озбиљног противника Москви који ће се супротставити руском руководству да шири утицај на Источну Европу''.

Мишљење да је бар једним делом Запад крив за садашњи рат у Украјини деле и други политичари, политиколози и друге јавне личности на Западу. Чак је и римски папа Фрања у једној изјави навео да ,,лајање НАТО пакта пред вратима Русије не води ничему добром, да узнемирава Москву и наводи је на опрезност.''.

Да само лаје, ни по јада, кажу званичници у Москви. То није став само руских руководилаца. Они се позивају на изјаве високих цивилних и војних руководилаца западних земаља, који кажу да рата у Украјини не би било да то нису желели, организовали и подстицали владајући кругови у Вашингтону.

Ратоваће против нас и када рата не буде- говорио је својевремено још Стаљин. Ратоваће против нас без обзира на то какво је наше друштвено уређење- комунистичко, социјалистичко, капиталистичко или неко друго- и ко седи у Кремљу и руководи државом.

И да се поново вратим на основни проблем који оптерецује међународне односе- на рат у Украјини. И то не на директне оружане сукобе већ на пропратне али веома значајне појаве.

У једном делу такозване међународне заједнице, првенствено на Западу, поново се исказују двоструки стандарди, различити критеријуми, износе селективна истина и промовише селективна правда, као што је то био случај током догађаја у Југославији деведесетих година и неким другим земљама. Многи аналитичари сматрају да западни центри моћи нису извукли никакву поуку после рата у Југославији. Са таквом праксом и таквим понашањем, свет неће упловити у мирније, срећније воде. ,,У овом рату највећи губнитник је истина''- истичу многи политиколози.

Као што се свет дубоко изменио после распада Совјетског Савеза и уједињења Немачке, тако ништа неће остати исто ни после рата у Украјини, без обзира због чега је избио, када ће се и као завршити. Аналитичари кажу да је у питању је историјски процес са далекосежним последицма који далеко превазилази границе Украјине и руско- укррајинског сукоба и који води ка новом устројству света

У неким срединама, и на Истоку и на Западу, поставља се питања да ли је до овог рата, који унесрећује људе на обе стране, морало доћи? Да ли је он био неизбежан, да ли се могао наћи неки излаз, неки компромис који би задовољио обе стране? У Москви се категорички тврди да сви њени покушаји да се оружани сукоб избегне, нису уродили плодом и да је специјална војна операција била једини, изнуђени начин да се отклони опасност по њену безбедност, територијални интегритет па и опстанак. За такав став, како је већ речено, износи се низ аргумената које је тешко оспорити. С друге стране, садашње руководсто у Кијеву тврди да су то само изговори и да је у питању класична агресија, што у хору понављају западни центри који су, кажу аналитичари у Москви, прави налогодавци, инспиратори и учесници тог рата.

Као што се свет дубоко изменио после распада Совјетског Савеза и уједињења Немачке, тако ништа неће остати исто ни после рата у Украјини, без обзира због чега је избио, када ће се и као завршити. Аналитичари кажу да је у питању је историјски процес са далекосежним последицма који далеко превазилази границе Украјине и руско- укррајинског сукоба и који води ка новом устројству света. Какоће свет изгледати после овог сукоба, то у овом тренутку нико не може да прогнозира. А до тада, у великом делу међународне јавности све је уочљивији страх шта доноси сутрашњи дан.