Posledica rata u Ukrajini - jedna Imperija, ili višepolarni svet?!

Događaj godine koja je na isteku, za najveći broj analitičara biće svakako rat u Ukrajini. On će smeniti pandemiju korona virusa koja je harala prethodne godine i ozbiljno poremetila uobičajeni, relativno miran zivot građana na celoj planeti.

I ovaj novi događaj neće biti povoljniji, a u nekim segmentima verovatno čak i gori od prethodnog, sa izgledima da njegove posledice budu dugotrajnije, opasnije i da eskaliraju u nuklerni rat koji bi mogao biti poslednji u istoriji čovečanstva. Nalazimo se u perodu najtežem od završetka Drugog svetkog rata, kažu analitičari. A po oceni američkog filozofa Naoma Čomskog, možda smo i na pragu najkritičnijeg trenutka ljudske istorije.

Počelo je da se ,,kuva'' mnogo pre kijevskog Majdana, odnosno 2014 godine kada je u Ukrajini na vlast nasilnim putem i uz strano mešanje došla nova garnitura. Ali, kako će se kasnije ispostaviti, a to su mnogi uočavali i ranije, vatra je tinjala decenijama i čekalo se samo ko će i kada u pogodnom renutku kresnuti šibicu i razbuktati plamen. I taj željeni trenutsk došao je posle rušenja Berlinskog zida, raspada Sovjetkog Saveza i rasformiranja Varšavskog ugovora. A šibicu je kresnuo, pošto je dugo čekao u prikrajku, neko sa strane kome će sukob dveju najvećih bivših sovjetskih republika ići u prilog njegovim geopolitičkim ciljevima i interesima. Poenta svega je bila i ostala- upotrebiti sve za šta se ukaže prilika za obuzdavanje Ruske Federacije, njeno slabljenje, iscrpljivanje, a ako je moguće i razbijnje na više manjih država koje bi bile suprotstavljene jedna drugoj a sve zajedno bile poslušne prema zapadnim centrima moći a neprijateljski raspoložene prema ostatku Rusije.

Poenta svega je bila i ostala- upotrebiti sve za šta se ukaže prilika za obuzdavanje Ruske Federacije, njeno slabljenje, iscrpljivanje, a ako je moguće i razbijnje na više manjih država koje bi bile suprotstavljene jedna drugoj a sve zajedno bile poslušne prema zapadnim centrima moći

Ukrajina je poslužila kao najpogodniji činilac za takvu ,,operaciju''; to je velika, značajna evropska država sa preko četrdeset miliona zitelja, direktno se granici sa Rusijom, a antiruska raspoloženja kod određenog, ne malog broja ljudi, naročito na zapadu zemlje, prerastaju u neprijateljstvo. Upotrebiti ,,hohole'' (podsmešljiv naziv za Ukrajince) protiv ,,moskala'' (isti takav naziv za Ruse), gotovo je idealan način za realizovanje zamisli o obuzdavanju Rusije. Trebalo je samo još dodatno pojačati antiruska raspoloženja veštom propagandom o navodno ruskom genocidu prema Ukrajincima tokom proteklih decenija, a zatim dovesti na vlast u Kijevu nacionaliste koji će ukrajinski narod ,,braniti od ruskih varvara''. A u svemu tome zapadni stratezi su pravi majstori, imaju višedecenijsko iskustvo i primenjivali su u raznim krajevima sveta i u mnogim zemljama. ,,Desetinama godina, zapadni centri su gradili mržnju prema Rusiji pre svega u Ukrajini koju su pripremali za antiruski poligon odakle će krenuti dalje, a sam ukrajinski narod pretvorili u topovsko meso i gurnuli ga u rat s našom zemljom''- izjavio je predsednik Putin.

Uzimam slobodu da iznesem i neka lična zapažanja. Tokom gotovo dvadesetogodišnjeg boravka u Sovjetskom Savezu a zatim u postsovjetskoj Rusiji, kao profesionalni novinar, često sam boravio u Ukrajini i drugim sovjetskim republikama. U raznim kontaktima i na raznim nivoima, uočavao sam da uzajamna ,,bratska ljubav'' mnogobrojnih naroda u ogromnoj državi postoji samo na papiru, partijskim dokumentima i dirigovanim medijima pa se ,,Soюz nerušimый respublik svobodnih'' raspao početkom devedeetih godina kao kula od karata a pojedini ,,bratski'' narodi se ne samo posvađali nego i zakrvili. Setimo se ratova Jermenije i Azerbedžana zbog Nagorno Karabaha koji i dan-danas tinja, pa u Čečeniji, Pridnjestrovlju, pa kratkog rusko- gruzijskog rata, pa oružnih sukoba izmedju Gruzije, Abhazije i Južne Osetije, pa oružanih okršaja u Srednjon Aziji na tromeđi Tadžikistana, Uzbekistana i Kirgizije koji se povremeno razbuktavaju.

Nekoliko godina pre kijevskog ,,Majdana'' boravio sam više dana službeno u Zaporožju, gde je tada održavana jedna međunarodna konferencija, a gde se sada vode žestoke borbe. Komunicirao sam sa domacinima isključivo na ruskom. U istočnim i jugoistočnim krajevima Ukrajine živalj je pretezno ruski. Te oblasti su istorijski ruska teritorija a republičke granice Ukrajine crtane su posle Drugog svetskog rata pri čemu se nije vodilo računa o toj činjenici i nacionalnom sastavu stanovništva. Na ruskom sam komunicirao i u Kijevu, uključujući kratak dijalog s tadašnjim predsednikom Ukrajine Leonidom Kučmom. Ruski jezik govori većina Ukrajinaca, on se mogao čuti u ukrajinskoj Radi (parlamentu) i drugim zvaničnim institucijama, na ulicama, u tržnim centrima i svakom drugom mestu. Lično znam mnoge Ukrajince koji žive sa jedna ili druge strane granice, koji i u krugu porodice govore ruski, za koje to nije strani jezik i koji nisu zadojeni mržnjom prema susedima i ruskom narodu. Smatram da većina običnih građana Ukrajine gaji ista ili slična osećanja. Sada je ruski jezik proteran ne samo iz državnih institucija nego i u javnom komuciranju.

Na zapadu zemlje je situacija drugačija. U Lavovskoj oblasti (originalni naziv grada je Ljvov), Ivano- frankovskoj i Užgorodskoj oblasti govoriti ruski nije bilo baš poželjno. O tome imam i sopstveno iskustvo. Te oblasti su svojevremeno bile u sastavu ili pod uticajem okolnih zemalja- Poljske, Litvanije, Mađarske ili Sovačke. I tu je antirusko raspoloženje dominantno. U nekim sredinama šovinističko, krajnje nacionalističko, na granici sa nacizmom. Neki događaji sa početka Drugog svetskog rata to i potvrđuju.

U poređenju sa sadašnjim ratom u Ukrajini, ranije čarke, međurepublički i međunacionalni sukobi mogli bi se nazvati dečjom igrom. Sadašnji rat koji se vodi u Ukrajini je nešto sasvim drugo. To u stvari nije rusko- ukrajinski oružani sukob. Po mnogim ocenama, to je u suštini rat između Rusije i zemalja NATO pakta, zapravo Sjedinjenih Američkih Država

U poređenju sa sadašnjim ratom u Ukrajini, ranije čarke, međurepublički i međunacionalni sukobi mogli bi se nazvati dečjom igrom. Sadašnji rat koji se vodi u Ukrajini je nešto sasvim drugo. To u stvari nije rusko- ukrajinski oružani sukob. Po mnogim ocenama, to je u suštini rat između Rusije i zemalja NATO pakta, zapravo Sjedinjenih Američkih Država. Utoliko je opasniji i utoliko predstavlja veću pretnju svetskom miru i međunarodnoj bezbednosti. Iako lideri zapadnih zemalja i čelnici NATO pakta izjavljuju da ne žele oružani sukob sa Rusijom, ogromna političko- diplomatska podrška režimu u Kijevu, finansijska pomoć, kao i pomoć u naoružanju, nezabeleženi po količini i obimu u dosadašnjoj istoriji, govore suprotno. Ruski izvori tvrde da se na strani Ukrajine bore i hiljade najamnika iz mnogih zemalja, čitave kompletne vojne jedinice.

Ruski predsednik Putin nedavno je izjavio da je Zapad veoma znalački prinosio fitilj za raspad Sovjetsog Saveza, a sada Rusije i mešao se u unutrašnje poslove Ukrajine, stvarajući od te zemlje ,,antirusiju''. Jer, zapadne zemlje prosto ne mogu podnositi da postoji jedna tako velika zemlja (Rusija) sa ogromnom teritorijom i ogromnim prirodnim bogatstvom i u kojoj žive ljudi koji nikada neće pristati da žive pod tuđim uputstvima. To ogromno bogatstvo je, prema njihovom tumačenju, opštečovečansko, planetarno, i pripada svim ljudima planete. S tim u vezi mogla bi se navesti pošalica koja kola u dečjim igrama i koje se izgleda rukovode čelnici na Zapadu: što je tvoje, to je i moje, a što je moje, to je samo moje.

Gotovo šokantno deluje tvrdnja ruskog pisca Valentina Mihailova Falina koji je u jednoj od svojih knjiga otkrio strogo čuvanu tajna još iz vremena Drugog svetskog rata. On smatra da sovjetske jedinice nisu prve ušle u Berlin maja 1945 godine, Sovjetski Savez bi dalje morao da ratuje ne protiv Nemaca nego protiv tadašnjih saveznika- SAD i Velike Britanije

Da li predsednik Rusije preteruje kada tvrdi da je Sovjetski Savez bio, a sada je to Rusija, kost u grlu zapadnim centrima moći, smetnja da postanu apsolutni gosporadi sveta? Možda bi se takva tvrdnja mogla dovesti u sumnju, da se proglasi za ogoljenu propagandu i izgovor za agresiju, kako se to tvrdi u Kijevu i na Zapadu, da ne postoje javno iznete izjave pojedinih zapadnih čelnika ili izjave na u zatvorenom krugu koje su doprle u javnost?

Gotovo šokantno deluje tvrdnja ruskog pisca Valentina Mihailova Falina koji je u jednoj od svojih knjiga otkrio strogo čuvanu tajna još iz vremena Drugog svetskog rata. On smatra da sovjetske jedinice nisu prve ušle u Berlin maja 1945 godine, Sovjetski Savez bi dalje morao da ratuje ne protiv Nemaca nego protiv tadašnjih saveznika- SAD i Velike Britanije.

Falin naime kaže da su obaveštajne službe došle do podataka da je britanski premijer Čerčil u martu 1945. godine dao nalog da se razmotri mogućnost realizacije operacije koja je nazvana ,,Nezamislivo''. Njome je, navodno, bilo zamišljeno da zapadni saveznici, posle kapitulacije Nemačke, napadnu sovjetsku armiju. U tu borbu uključili bi i jednu krupnu armijsku grupu nemačkog Vermahta, odmornu i spremnu za borbu, koja se nalazila u Danskoj i koja uopšte nije učestvovala u završnim operacijama. Taj Treći svetski rat trebalo je da započne 1. jula 1945 godine. Računalo se da izmorena i krajnje iscrpljena Crvena armija koja je krvarila četiri godine u borbama od Bresta do Staljingrada a zatim od Staljngrada do Berlina, ne bi bila u stanju da pruži ozbiljan otpor. Falin smatra da se od te ideje odustalo jer bi se međunarodna javnost, uključujući i javnost u zapadnim zemljma, tome usprotivila.

Od tog rata se, dakle, dustalo ali ne i od namere da se Sovjetski Savez a potcini, pokori a ako je moguće i uništi. A evo kako.

Ruski naučnik i publicista V. Ašurov na jednom okruglom stolu u Moskvi pre više godina, parafrazirao je izjavu tadašnjeg direktora CIA Alena Dalasa datu još 1945. godine. Dakle, iste godine kada je trebalo a počne operacija ,,nezamislivo''.

Ovu izjavu, koliko mi je poznato, niko nije demantovao. Izjava je, inače, veoma indikativna a po sadržini gotovo šokantna.

Dalas je, pema rečima Ašurova koje su preneli moskovski mediji, rekao:

,,Posejavši u Rusiji haos, mi ćemo neprimetno zameniti njihove vrednosti lažnim i nateraćemo ih da u te lažne vrednosti veruju. Kako? Naći ćemo svoje istomišljenike, svoje pomoćnike i saveznike u samoj Rusiji. Malo po malo, po etapama, rasplamsavaće se po svojim razmerama, grandiozna tragedija pogibije najnepokornijeg naroda na svetu, definitivnog i nepovratnog gašenja njegove samosvesti’’.

Posejavši u Rusiji haos, mi ćemo neprimetno zameniti njihove vrednosti lažnim i nateraćemo ih da u te lažne vrednosti veruju. Kako? Naći ćemo svoje istomišljenike, svoje pomoćnike i saveznike u samoj Rusiji. Malo po malo, po etapama, rasplamsavaće se po svojim razmerama, grandiozna tragedija pogibije najnepokornijeg naroda na svetu, definitivnog i nepovratnog gašenja njegove samosvesti

,,Iz literature, umetnosti, na primer, mi ćemo postepeno zatrti njihovu socijalnu suštinu. Odviknućemo umetnike i uništiti u njima želju da se bave prikazivanjem i istraživanjem tih procesa koji nastaju u dubini narodnih masa. Literatura, pozorište, bioskop, sve to će da prikazuje i veliča najniža ljudska osećanja. Mi ćemo, na svaki način, podržavati i uzdizati takozvane stvaraoce, koji će gajiti i utiskivati u ljudska saznanja kult seksa, protivprirodnog bluda, nasilja, sadizma, izdaje- jednom rečju svakakav nemoral’’.

,,U upravljanju državom stvorićemo haos, zbrku. Mi ćemo neprimetno, ali aktivno i neprekidno, doprinositi samovolji činovnika, onih koji primaju mito, besprincipijelnosti. Birokratizam i ženskarenje proglasićemo kao dobročinstvo. Časnost i poštenje biće ismejavani i nikome neće biti potrebni, pretvoriće se u recidiv porošlosti. Prostakluk i drskost, laž i prevaru, pijanstvo i narkomaniju, životni strah jednih od drugih, i bestidnost, prevaru, nacionalizam i neprijateljstvo naroda, a pre svega neprijateljstvo prema ruskom narodu; sve to ćemo vešto i neprimetno kultivisati’’.

,,I samo poneko shvatiće ili razumeti šta se dešava. A te ljude stavićemo u bespomoćni položaj, učinićemo ih smešnim. Naći ćemo način da ih oklevetamo i proglasimo ih otpadnicima društva’’.

Časnost i poštenje biće ismejavani i nikome neće biti potrebni, pretvoriće se u recidiv porošlosti. Prostakluk i drskost, laž i prevaru, pijanstvo i narkomaniju, životni strah jednih od drugih, i bestidnost, prevaru, nacionalizam i neprijateljstvo naroda, a pre svega neprijateljstvo prema ruskom narodu; sve to ćemo vešto i neprimetno kultivisati

,,Čupaćemo društvene korene, banalizirati i uništavati osnove narodnog morala. Na taj način remetićemo pokolenje za pokolenjem. Usmerićemo se na osobe još u dečjem uzrastu i glavnu pažnju posvetićemo omladini, kvariti je, goniti na razvrat. Napravićemo od njih cinike, prostake, kosmopolite. Eto, tako ćemo uraditi’’.

Ašurov kaže da ova izjava predstavlja nešto najciničnije, najprljavije i najpodlije što može da zamisli ljudski um i kao takva mogla bi ući u enciklopediju ljudskog nemorala i ništavila.

U jednom javnom govoru, sada već pokojni Patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi, ne pominjući Dalasa i njegovu izjavu, rekao je da se pod uticajem i diktiranjem Zapada takav proces u Rusiji već odvija. Pokojni patrijarh je imao u vidu neke pojave, suprotne vekovnoj tradiciji ruskog naroda, porodici i crkvenim kanonima, koje su pod uticajem sa strane počele da se pojavljuju u ruskom društvu.

Danas, sedam decenija posle Dalasove izjave, kao da se njegovo prokletstvo okrenulo prema zemlji kojoj je sam pripadao i njenim najvernijim saveznicima. Banaliziranje i uništvanje osnove narodnog morala, utiskivanje u ljudska saznanja kult seksa, protivprirodni blud, naseilje, ženskarnje i narkomanija, ubistva, sadizam, izdaja i svaki drugi nemoral-sve se to danas češće uočava u zapadnim zemljama, masovnije i u oštrijoj formi nego u Rusiji.

Mnogo godina kasnije, kada Berlinski zid više nije postojao, kada nije bilo više ni Sovjetskog Saveza, kada je raspušten Varšavski ugovor a u Rusiji okončana era socijalizma i komunizma, ponovo se oglasio jedan visoki funkcioner Zapada sa idejama sličnim onima koje je izrekao Alen Dalas. Cilj je ostao isti ali su metode i sredstva drugačiji. Reč je o izlaganju tadašnjeg američkog predseddnika Bila Klintona na tajnom savetovanju načelnika štabova u Vašingtonu 24 oktobra 1995. godine. Tu izjavu obelodanio je takodje V. Ašurov na Okrugom stolu u Moskvi sa temom ,,Međunarodni terorizam- instrument globalizacije''. Informaciju su preneli moskovski mediji.

Pod uslovom da je verodostojno, ovo izlaganje baca krajnje nepovolojnu sliku o namerama Vašingtona i njegovoj politici prema Rusiji.

Po verziji Ašurova, Klinton je rekao od prilike sledeće: ,,Poslednjih deset godina (radi se o godinama uoči raspada Sovjetskog Saveza) naša politika u odnosu na SSSR i njegove saveznike, ubedljivo je pokazala pravilnost našeg kursa u odstranjenju jedne od najsnažnijih država sveta, a takodje i moćnog vojnog bloka... Mi smo postigli ono na šta se spremao sa sovjetima da uradi predsednik Truman upotrebom atomske bombe. Istina, s jednom suštinskom razlikom- mi smo dobili sirovinski dodatak a ne uništenje same države’’.

,,Da, mi smo potrošili mnoge milijarde dolara, ali smo već sada blizu toga što Rusi nazivaju samookupiranošću. Za četiri godine mi i naši saveznici dobili smo različite strateške sirovine vrednosti petnaest milijardi dolara, stotine tona zlata, srebra, dragog kamenja i td. Pod nepostojećim projektima nama je za ništavno male sume predato više od dvadeset hiljada tona bakra, skoro pedeset hiljada tona aluminijuma, dve hiljade tona cezijuma, barelijuma, stroncijuma i drugih metala’’.

,,Oslabivši ideološke osnove Sovjetskog Saveza, bez krvi smo izbacili iz rata za svetsku prevlast državu koja je predstavljala osnovnu konkurenciju Amerike’’.

,,To, međutim, ne znači da više nemamo o čemu da razmišljamo. U Rusiji, zemlji u kojoj je uticaj SAD još nedovoljno jak, neophodno je da, istovremeno, rešavamo nekoliko zadataka: na svaki način starati se da ne dopustimo da na vlast ponovo dođu komunisti; posebnu pažnju moramo posvetiti predsedničkim izborima; sadašnje rukovodstvo zemlje (tada je Jeljcin bio na vlasti) zadovoljava nas u svim segmentima, i zato ne treba štedeti na rashodima. Oni će dati svoje pozitivne rezultate’’.

Razbijanje Rusije na sitne države putem međuregionalnih ratova, sličnih onima koje smo vodili u Jugoslaviji... Uspostavljanje nama pogodnog režima u republikama koje su se otrgle od Rusije

,,Ako nam uspe ta dva zadatka, u narednih deset godina predstoji nam da rešimo sledeće probleme:

-Razbijanje Rusije na sitne države putem međuregionalnih ratova, sličnih onima koje smo vodili u Jugoslaviji; (agresija na Jugoslaviju bila je, dakle, generalna proba za rat protiv Rusije).

-Definitivno uništavanje vojno- industrijskog kompleksa i armije Rusije;

-Uspostavljanje nama pogodnog režima u republikama koje su se otrgle od Rusije’’.

,,Da, mi smo dozvolili Rusiji da bude država, ali imperija će biti samo jedna- SAD’’.

Prema verziji koju je izneo naučnik i publicista V. Ašurov, Vašingtonu je veoma stalo da rascepka Rusiju na sitne države i to na način kako je rascepkana i Jugoslavija- putem ratova. Takave namere, dakle, ne izmišlja, Putin. On samo navodi ono što misle, žele i pokušavaju da ostvare zapadni centri moći, nastojeći da održe političku, ekonomsku, vojnu i svaku drugu dominaciju u svetu.

A da ono što je, po tvrdnji Ašurova, izjavio bivši predsednik SAD, nije trenutna poziicija Vašingtona nego njegova trajna orijentacija, svedoce dogadđaji u Ukrajini kao i izjave visokih zapadnih licnosti poslednjih dana. Tako je američki general DŽek Kin, za televiziju Fox njuz, izjavio da je Vašington za svega 66 milijardi dolara uspeo da dobije Ukrajinu koja umesto Amerike ratuje protiv Rusije. ,,Ta investicija u Ukrajinu poprilično je isplativa budući da za relativno malu sumu, iz ugla Amerike, u ratu sa Rusijom ne ginu Amerikanci već Ukrajinci... Napravili smo na granici sa Rusijom ozbiljnog protivnika Moskvi koji će se suprotstaviti ruskom rukovodstvu da širi uticaj na Istočnu Evropu''.

Mišljenje da je bar jednim delom Zapad kriv za sadašnji rat u Ukrajini dele i drugi političari, politikolozi i druge javne ličnosti na Zapadu. Čak je i rimski papa Franja u jednoj izjavi naveo da ,,lajanje NATO pakta pred vratima Rusije ne vodi ničemu dobrom, da uznemirava Moskvu i navodi je na opreznost.''.

Da samo laje, ni po jada, kažu zvaničnici u Moskvi. To nije stav samo ruskih rukovodilaca. Oni se pozivaju na izjave visokih civilnih i vojnih rukovodilaca zapadnih zemalja, koji kažu da rata u Ukrajini ne bi bilo da to nisu želeli, organizovali i podsticali vladajući krugovi u Vašingtonu.

Ratovaće protiv nas i kada rata ne bude- govorio je svojevremeno još Staljin. Ratovaće protiv nas bez obzira na to kakvo je naše društveno uređenje- komunističko, socijalističko, kapitalističko ili neko drugo- i ko sedi u Kremlju i rukovodi državom.

I da se ponovo vratim na osnovni problem koji opterecuje međunarodne odnose- na rat u Ukrajini. I to ne na direktne oružane sukobe već na propratne ali veoma značajne pojave.

U jednom delu takozvane međunarodne zajednice, prvenstveno na Zapadu, ponovo se iskazuju dvostruki standardi, različiti kriterijumi, iznose selektivna istina i promoviše selektivna pravda, kao što je to bio slučaj tokom događaja u Jugoslaviji devedesetih godina i nekim drugim zemljama. Mnogi analitičari smatraju da zapadni centri moći nisu izvukli nikakvu pouku posle rata u Jugoslaviji. Sa takvom praksom i takvim ponašanjem, svet neće uploviti u mirnije, srećnije vode. ,,U ovom ratu najveći gubnitnik je istina''- ističu mnogi politikolozi.

Kao što se svet duboko izmenio posle raspada Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemačke, tako ništa neće ostati isto ni posle rata u Ukrajini, bez obzira zbog čega je izbio, kada će se i kao završiti. Analitičari kažu da je u pitanju je istorijski proces sa dalekosežnim posledicma koji daleko prevazilazi granice Ukrajine i rusko- ukrrajinskog sukoba i koji vodi ka novom ustrojstvu sveta

U nekim sredinama, i na Istoku i na Zapadu, postavlja se pitanja da li je do ovog rata, koji unesrećuje ljude na obe strane, moralo doći? Da li je on bio neizbežan, da li se mogao naći neki izlaz, neki kompromis koji bi zadovoljio obe strane? U Moskvi se kategorički tvrdi da svi njeni pokušaji da se oružani sukob izbegne, nisu urodili plodom i da je specijalna vojna operacija bila jedini, iznuđeni način da se otkloni opasnost po njenu bezbednost, teritorijalni integritet pa i opstanak. Za takav stav, kako je već rečeno, iznosi se niz argumenata koje je teško osporiti. S druge strane, sadašnje rukovodsto u Kijevu tvrdi da su to samo izgovori i da je u pitanju klasična agresija, što u horu ponavljaju zapadni centri koji su, kažu analitičari u Moskvi, pravi nalogodavci, inspiratori i učesnici tog rata.

Kao što se svet duboko izmenio posle raspada Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemačke, tako ništa neće ostati isto ni posle rata u Ukrajini, bez obzira zbog čega je izbio, kada će se i kao završiti. Analitičari kažu da je u pitanju je istorijski proces sa dalekosežnim posledicma koji daleko prevazilazi granice Ukrajine i rusko- ukrrajinskog sukoba i koji vodi ka novom ustrojstvu sveta. Kakoće svet izgledati posle ovog sukoba, to u ovom trenutku niko ne može da prognozira. A do tada, u velikom delu međunarodne javnosti sve je uočljiviji strah šta donosi sutrašnji dan.