уторак, 25. јул 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Шта чека Европску унију у будућности?
Савремени свет

Шта чека Европску унију у будућности?

PDF Штампа Ел. пошта
Мирослав Н. Јовановић   
четвртак, 06. април 2017.

 

„Шездесет година траје Европска унија, а шта је чека у будућности? Више брзина или распад?“ Професор Јовановић је навео како је помогао колегама из Британије да схвате шта је ЕУ и да је напусте, додајући да су тврдње „дворских економиста“ да ће „Британија пропасти чим изађе из ЕУ“ биле потпуна неистина. Европска унија већ петнаест година постоји и функционише у више брзина. Њен распад почиње, али се ЕУ неће угасити. „Преобразиће се у организацију сличну Лиги народа и Светог Римског Царства“, тврди Јовановић.

Објаснивши смисао појма добра економија, напоменуо је да у вези економије ЕУ влада „велика збуњеност“ и да је „Европска комисија мозак и мотор ЕУ“. Особито је напоменуо „Белу књигу пет правила за Европску унију“ коју је издала Европска комисија, истакавши да она сведочи о потпуном одустајању овог водећег тела ЕУ од обављања регулаторне функције и од одговорности.

Неокласична прича није могуће решење проблема ЕУ

Јовановић је изнео да „неокласична прича“ у економији више није могуће решење за проблеме ЕУ - аргументујући свој став тиме да се капитал ипак у стварности не креће у подручја где је капитал оскудан, већ у она подручја у која улагачи имају веће поверење. Та чињеница оповргава темељну неокласичну претпоставку. Говорећи о „квантитативном олакшању“, објаснио је да инфлација у популацији није видљива „зато што нема раста плата и раста запошљавања становништва“, али да „инфлација постоји за 1% становништва“ које је веома богато и да се и те како види у „монденским летовалиштима и у производњи уметничких предмета и луксузног намештаја“.

„Потребан је преображај економске структуре“,„Сада је хронична депресија“ рекао је Јовановић, поредећи је са ситуацијом током 1929. године када је „пољопривреда постала жртва сопственог успеха“ услед повећања производње и обарања цена производа, што је светску привреду одвело у кризу. Из кризе је тада „рат био спас који је довео до преображаја из пољопривредне у индустријску економију“. И за садашњу ситуацију  потребан је прелаз од индустрије ка услужном сектору. На жалост, државе у то не улажу. Посебно то недостаје Европској унији која је у хроничној кризи. „Управља `Тројка`, која је основана ни из чега, мимо било ког устава и закона, договором Европске комисије, ММФ и банака“. Јовановић је навео пример Грчке као илустрацију потпуног неуспеха „Тројке“ у решавању кризе. Навео је да је од четворо протеклих директора ММФ-а њих троје смењено пре краја мандата, јер су били повезани с криминалним активностима и против њих су поведени судски процеси. Посебно је подсетио на Извештај из 2016. године којег је израдила унуташња контрола ММФ, наводећи катастрофалне последице рада ове установе.

Живот са грешком званом „евро“

Што се ЕУ тиче, она „наставља живот са грешком која се зове евро“. „Евро је повећао трговину преко мере коју су привреде могле да издрже. Раста нема или је анемичан или је статистички штимован. Има га само у Немачкој... и тако већ 15 година – ништа. Евро је повећао неједнакост између земаља и унутар земаља. Сматрало се да ће евро бити слуга. Сада се тражи да Европљани служе евру“. Ради тога се смањују пензије, социјална давања, запослења, итд. Јовановић је сликовито описао стање у којем се ЕУ нашла поводом евра: „Гледамо јако успорени филм саобраћајне несреће, то је оно што се догађа са евром“. Додао је да је привреда ЕУ „вртешка која се креће из приватног бизниса у државни и обратно“. Депресивно стање унутар ЕУ је духовито упоредио са фабулом песме „Хотел Калифорнија“.

Што се тиче „Брегзита“, Јовановић је подсетио да су Алжир и Гренланд територије које су далеко пре Британије напустиле ЕУ, наводећи да је Британија много више дала Европској унији него што је од ње примила. Раздобље осамдесетих година XX века у ЕУ назвао је добом реалних очекивања, деведесете европским занесењаштвом, а доба после 2000. године добом проширења, застоја и парализе ЕУ. Данашње доба је одређено „огромном незапосленошћу младих, али је далеко већи проблем што уопште нема нових очекивања“.

Огромна цена за магловиту перспективу евроинтеграција

Јовановић је подсетио да упркос променама метода рачунања БДП, које су укључиле разне приходе илегалних делатности (проституција, трафикинг), у земљама ЕУ ипак не може да се прикаже привредни раст или је тај раст анемичан. Растући проблем је масовна имиграција и развој тероризма. „У Европском парламенту је трећина посланика против ЕУ“, а „година 2016. ће у Европи бити запамћена побуном народа против банака“.

Поново подсетивши на Белу књигу Европске комисије, Јовановић је доказао да „до 2025. године нема проширења Европске уније“. Ипак, упркос томе у Србију „сваке две недеље дође по један министар из неке земље ЕУ да нам прича бајке“. „Обећавају нам 200 милиона евра, иако ником није јасно на шта иду донације ЕУ“. Јовановић је подсетио на додатни проблем Косова и Метохије и неонацизма у суседној Хрватској, као чиниоце који ће додатно оптеретити процес интеграције Србије у ЕУ.

Снимак предавања на Јутјубу, moжете погледати на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=dREBravBXck

Мирослав Јовановић је објаснио „шта добијамо од уласка у ЕУ“: „Дужничко ропство, нефункционалну ЕУ, опако нестабилну ЕУ и сомотску диктатуру“. Био је врло директан: „За Србију су евроинтеграције нешто кратковидо, плитко, економски назадно и нетачно“. „Европска унија је била покушај да се историја замрзне кроз мир и напредак. Шездесет година је имала успеха, али је будућност неизвесна јер се осећа замор од свега. ЕУ више није у стању да донесе ни једну одлуку коју може да спроведе. ЕУ је била лепа док је трајала, а сад се претворила у гњаважу народа“, закључио је Јовановић.

Занимљиво да у дебати одржаној након предавања није било опонирања јасно отвореним  ставовима Мирослава Јовановића, који је своје вредносно становиште према ЕУ одредио изузетно објективно: „Нисам евроскептик. Ја сам евро-реалиста“. Он је посебно подсетио да су га у доба социјализма због става да Европске интеграције имају перспективу критиковале исте колеге које га сада критикују због ставова о лошим перспективама ЕУ.

(Душан Ковачев)

 

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер