понедељак, 08. јун 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Напад на Иран је био највећа Трампова грешка, али ће довести и до неких позитивних промена
Савремени свет

Напад на Иран је био највећа Трампова грешка, али ће довести и до неких позитивних промена

PDF Штампа Ел. пошта
Ијан Бремер   
петак, 05. јун 2026.

За Сједињене Америчке Државе ни најмање није вредело да започну рат у Ирану, сматра аналитичар Ијан Бремер. Иако је сукоб изазвао глобалну економску штету, он ипак сматра да ће непланирано довести и до неколико позитивних промена – од распада ОПЕК-а, до преласка на одрживија решења.

Ијан Бремер, водећи светски политички аналитичар, директор Јурејжа груп и оснивач Г-Зеро медиа, гостујући у емисији Глобал Фокус, наводи да и Сједињене Америчке Државе и Иран настоје да „ограничене борбе које смо видели прошле недеље не поремете могућност постизања договора о меморандуму“.

Такође, што дуже Иранци демонстрирају свој економски утицај или контролу над мореузом, све је вероватније да ће друге земље које користе мореуз пронаћи друге механизме да прођу. На пример, Емирати

„Тај споразум је један кратак оквир, и углавном се односи на поновно отварање Ормуског мореуза. Када се то деси, биће период од 60 дана за преговоре о такозваном нуклеарном досијеу, располагању залихама обогаћеног уранијума које се тренутно налазе у Ирану, а које би требало ублажити инспекцијама или уклонити из земље. Тиче се и права Ирана да одржи одређени ниво обогаћивања у будућности. Нема договора ни о чему од свега овога. Идеја је да се онај тежи део преговора дешава након што се отвори Ормуски мореуз. То је велико питање, како доћи до тога. И да ли је Доналд Трамп спреман да прихвати овај споразум који њега представља као некога ко није нешто много постигао у рату који је одлучио да покрене са Израелом против Иранаца“, навео је он.

Бремер каже да америчка блокада Ормуског мореуза узрокује значајне економске потешкоће за Иран, те да би они желели да се блокада оконча једнако као што и Американци желе да се оконча иранско блокирање мореуза.

„Такође, што дуже Иранци демонстрирају свој економски утицај или контролу над мореузом, све је вероватније да ће друге земље које користе мореуз пронаћи друге механизме да прођу. На пример, Емирати. Они ће имати додатни цевовод који може да заобиђе мореуз вероватно до 2027. године. И што Иран то дуже ради, утицај му је све мањи. Дакле, временски оквир за утицај преко овог вредног адута за Иранце се смањује“, описао је.

Постоје и трећи разлог зашто се Иранцима жури, навео је – желе да наплате све што се десило.

Али мислим да никада нисам видео да је неки амерички председник у тако кратком временском периоду, за неколико месеци, изазвао толику глобалну штету као што је то Трамп урадио овим ратом у Ирану. И скоро свака друга земља на свету економски пати као последица те Трампове одлуке

„Није да Иранци не добијају ништа. Колико ја разумем, Катарци намеравају да одмрзну око шет милијарди долара иранске имовине у замену за потписивање овог споразума. Званично, Американци ће рећи да је ово одлука Катара и да САД немају никакве везе са тим. Дакле, Американци нису ти који ће платити Иранце. Али, каква случајност да се те две ствари дешавају исовремено!“, приметио је.

На питање да ли је за САД вредело да почну овај рат, одговара да ни најмање није.

„То је највећа спољнополитичка грешка председника Доналда Трамп у оба његова мандата. Он је одговоран и Израелци. Он је донео одлуку. Нико други га није натерао. А што се тиче последица, нема много погинулих америчких војника, само 13, и није много Иранаца убијено, вероватно само неколико хиљада. Дакле, није толико велика грешка као рат у Ираку, на пример. Али мислим да никада нисам видео да је неки амерички председник у тако кратком временском периоду, за неколико месеци, изазвао толику глобалну штету као што је то Трамп урадио овим ратом у Ирану. И скоро свака друга земља на свету економски пати као последица те Трампове одлуке. И љути су на Сједињене Државе због тога“, истакао је он.

Ко највише пати због рата у Ирану

Сматра да највише пати Катар.

За Катар, то је око 20 милијарди долара штете. Године, и године производње течног природног гаса су уништене. Не могу ништа да извезу кроз мореуз, а читава им економија зависи од тога. Дакле, очигледно је да су много више погођени него Европљани. Ту су и Емирати

„За Катар, то је око 20 милијарди долара штете. Године, и године производње течног природног гаса су уништене. Не могу ништа да извезу кроз мореуз, а читава им економија зависи од тога. Дакле, очигледно је да су много више погођени него Европљани. Ту су и Емирати. Цео економски модел заснован им је на томе да будете Швајцарска Блиског истока, а сада сви мисле да је опасно ићи тамо. Око 90 одсто њиховог становништва су досељеници и страни радници, а сада је тамо појавила велика опасност. Азијске економије су тешко погођене овим. Филипини, на пример. Многи од оних који добијају нафту и пластику, кроз мореуз. Европљани су дефинитивно погођени. Американци и Кинези су нешто мање погођени овим ратом“, казао је он.

Бремер је казао да је недавно био у Доминиканској Републици на Карибима, земљи са око 11 милиона становника.

„Провео сам доста времена са председником те земље. Његова популарност је пала са 65 на 55 одсто, али је значајно порасла инфлација. И то није због било чега што је он урадио већ због одлике Сједињених Држава. Чак и ове мање земље широм света, све трпе штету“, истакао је.

На питање како се сада Сједињене Државе позиционирају код својих савезника, нарочито европских, Бремер каже да ту постоје два аспекта.

Дипломатски утицај, који долази од јаке мреже савезника и мултилатералне архитектуре управљања, коју су САД подржавале, којима се веровало – то више не постоји

Једно је колико земље воле и верују Сједињеним Државама. Ту постоји значајан пад. А ту је онда и питање колико је САД потребан одређеним земљама, а то је и даље прилично значајно. Америчка економија је и даље далеко најјача и највећа на свету. А европске економије не расту баш брзо. Нема високе продуктивности, адекватног улагања у технологију, истраживање и развој. Немају предузетнике. Сада покушавају. И свакако, што се тиче одбране, што више Европљани буду трошили на сопствене компаније и интегрисали се са Украјином, то ће се мање ослањати на Сједињене Државе. На тај начин се и смањти ризик и заштитити се од ризика, и ту тенденцију видимо широм света“, казао је.

Међутим, сматра да је Америка нанела штету сопственој мекој моћи.

„Дипломатски утицај, који долази од јаке мреже савезника и мултилатералне архитектуре управљања, коју су САД подржавале, којима се веровало – то више не постоји“, навео је он.

Позитивне последице

У актуелној ситуацији на Блиском истоку ипак увиђа неколико великих позитивних ствари.

Дакле, мислим да ћемо за 10 година можда гледати на одлуку председника Трампа да почне рат у Ирану као на највећу позитивну ствар за глобалну зелену агенду

„Једна је да ће се ОПЕК распасти. То је картел, монополски картел над нафтом. А то није добро за глобалну економију. Потребна је конкуренција, потребна је могућност да цене буду ефикасније и потребна су глобална тржишта. Још једна велика позитивна страна је то што је сада свет видео колико је Ормуски мореуз осетљив пут и да свако са дроновима може да направи проблем. Исто важи и за Црвено море и за Малајски мореуз. Зашто бисте се ослањали на нафту и гас, чија производња не постаје јефтинија? Мислим, да ће свет брже прећи на електрична возила, нуклеарну енергију, соларну енергију и паметне мреже са батеријским напајањем. Дакле, мислим да ћемо за 10 година можда гледати на одлуку председника Трампа да почне рат у Ирану као на највећу позитивну ствар за глобалну зелену агенду“, казао је.

Дакле, много занимљивих геополитичких импликација произаћи ће из овог веома великог неуспеха председника Трампа и израелског премијера

То, истиче, није била Трампова намера, али јесте занимљива дугорочна последица.

„Последица ће бити и већа подела међу Заливским земљама. Видећете коалицију Аврамових договора у којој ће бити више консензуса између Уједињених Арапскх Емирата, Израела, Индије, Сједињених Држава, можда и Грчке. А имаћете и исламску коалицију која ће се фокусирати на регион са Саудијцима и Пакистаном, Турском и Египтом. И те коалиције ће се све више удаљавати једна од друге због рата у Ирану. Дакле, много занимљивих геополитичких импликација произаћи ће из овог веома великог неуспеха председника Трампа и израелског премијера“, рекао је он.

(Данас)

 
Пошаљите коментар

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер