Мале су шансе да се успе у продаји ове у губитничкој врећи мешане имовине. Услед тога, влада ће можда морати да, ма колико невољно, поново размотри своју стратегију приватизације и да на сто изнесе и своје породично сребро.

Резерве су процењене на око 830 милијарди евра, а можда и више. Хамид Карзаи је прошлог месеца боравио у Вашингтону где је својим саговорницима предочио да подземно богатство његове земље вреди можда чак и три билиона долара.

Јасна је и позиција Москве по питању уласка Србије у НАТО. Председник Одбора за спољне послове Државне думе Константин Косачов упозорио је да зближавање Београда са НАТО може да поквари односе Србије и Русије.

Амерички народ је изгубљен у земљи чуда. Они појма немају да су њихове грађанске слободе укинуте. Тек постепено стичу свест да је њихова економска будућност угрожена. Они ништа не знају о катастрофама које су својим незнањем и нечовештвом сручили на себе и на читав свет.

Никако не би смо смели да одбацимо претпоставку да је ова трагедија заправо представљала планирани тест “нових пестицида”. Све ове невероватне коинциденције управо упућују на један такав закључак.

Биополитичке праксе су оставиле траг кроз деловања квазиполитичких западних елита, али и квазинаучних елита, као и кроз мноштво криптокултурних – али и криптодемократских – пракси, због чега се данас и сам појам демократије схвата као сумњива ствар.

Не можемо, дакле, да не поставимо питање, да ли је ово почетак краја ЕУ, конструкције која је започета пре педесет година на темељима вековне утопије, а која сада доказује да је неспособна да испуни своја обећања.

Постоји аналогија између садашње дискусијe о Ирану и политике Русије на Балкану у последње две деценије. Балкан је доказао штетност већ истрошених међународних формата у виду различитих „петорки“ и анемичних дискусија и одлука ОУН. Запад користи ефикасније методе.

Размештај америчких пројектила изазвао је реакције Русије. Представник руског Министарства спољних послова изјавио је да: „Такве војне активности не помажу јачању заједничке безбедности и развоју односа поверења у региону”.

Совјетски блок пропао је пре 20 година не услед војног пораза, већ због унутрашњих економских противречности. Ову имплозију није предвидео нико сем шаке економиста, гоњених вером у законе тржишта. Ти исти закони нам данас омогућавају да предвидимо распад Европе, са кризом евра као првим весником.