Краљево је било први град у коме су 1996, покренути протести због изборне крађе. Током вишемесечних демонстрација на улицама града, чак ни по највећим хладноћама није излазило мање од 5 000 људи, док се неколико пута на градском тргу Код Милутина окупило и свих 30 000.

Од данас се може очекивати да ће се повећати број земаља које ће прихватити да је Косово нова самостална држава. У ствари, “косовски случај” користи се као тројански коњ за напад на светску институцију (УН) која се нашла на путу глобализма.

Окупационе власти издиктирале су нови устав Јапану, успоставиле своје војне базе, судиле ратним злочинцима, одређивали ко ће им бити пријатељи, а ко непријатељи. Јапанци су то све послушно и кооперативно прихватили као нешто што се мора.

Да се не лажемо – збиља је тешко претпоставити да би Србија прошла „боље“ и „сачувала Косово“ да се, којим случајем, играло на „јачу карту“ тужбе или да је одлуком да се тражи саветодавно мишљење – а онда и тим мишљењем – сада „Косово изгубила“.

Било је илузорно очекивати да ће неповољно саветодавно мишљење МСП-а покренути талас оставки у политичком руководству Србије. Напротив, десило се супротно. Демонстрирано нам је готово монолитно јединство у ново-старој фази борбе за Косово и Метохију.

Јасно је, међутим, да има много разлога зашто је све учињено немуштим језиком, а први се крије у чињеници да су наши ''правни експерти'' и власт у целини били под утицајем оних који одговор нису ни желели, који су и довели до ''реалности коју живимо''.

НАТО је у Авганистану суочен са поразом, а то изазива одређене безбедоносне и политичке ризике за Русију. Отуда се предлаже сарадња, тако што би се у рат у Авганистану укључила и Русија, међутим није јасно шта НАТО нуди заузврат. Русија очекује елиминацију нарко-босова и борбу против исламског тероризма.

Има нешто што се крчка под површином. Не може се избећи да проври бес онда када је једна од сваких осам хипотека у заостатку отплаћивања, или на принудној продаји, када се сваких 7,5 секунди објављује по једна принудна продаја и када незапосленост стално расте. То ће морати да достигне критичну тачку.

Није глас ирског народа онај који Кауен и званичници ЕУ поштују, већ његова спремност да да "прави одговор", да прихвати план бољих од себе, да ради како му се каже. Када су рекли "не" онда су били копилад; када су рекли "да" онда су добре демократе.

Комунистичка Кина је данас земља према којој нико нема јаких емоција, а још мање јасних представа како ће изгледати свет у коме ће она бити лидер. Кина не пати од „синдрома невољеног детета“ па не тражи да је сви на свету воле и не понаша се као слон у стакларској радњи.