Давос је можда најгламурозније окупљањe глобократа. Стотине ’тешкаша’ спуштају се у овај швајцарски скијашки центар сваке године. Предавања су занимљива, али оно што их највише привлачи је прилика да у кулоарима разговарају са другим моћницима.

Неколико демонстраната погинуло је у сукобима са полицијом у главном граду Албаније. Сукоби подсећају на претходне периоде нестабилности, укључујући анархију мале балканске земље виђене 1997. Али за понављање 1997. немири би требало да се прошире и изван престонице.

Огорченост грађана у Новом Саду јесте последица Пајтићевско-кумовско-уградитељског располагања средствима из Фонда за капитална улагања АПВ, и сличних појава, које у озбиљним државама за последицу имају кривични прогон и временске казне затвора.

Главна Ивицина шанса за избављење из мишоловке у којој је само себе утерао јесте евентуални фронтални сукоб између Николића и Вучића, или, пак, буран развод између Тадића и Ђиласа.

Еврократе у Бриселу нису пожељна сорта, штавише, помало су гетоизирани због свог профила. Имају својих пар ресторана у које одлазе, своје кафиће и приватне журке и са њима се врло нерадо и ретко „мешају“ људи из Брисела, Белгијанци и други Европљани.

Најкраће речено, уговор обавезује две стране да током наредних седам година смање нуклеарно наоружање за трећину. То значи да би свака земља могла да располаже са 1.550 нуклеарних бојевих глава.

Сви су изгледи да ће 2011. бити терминална година за америчку демократију. Опака лажљивост америчке владе не зна за меру. У освит 2011, јавни дискурс у Америци припрема земљу за фашистичку диктатуру. Стање ће бити још горе 2012.

Економско-финансијска криза из темеља је уздрмала европску конструкцију, прецизније њен најачи симбол и највидљивији успех - заједничку валуту еуро.Kрупне политичке одлуке тек чекају европске лидере у наредној години, од којих између осталог зависи и динамика интеграције Србије у ЕУ.

У ироничној, али не и нетачној интерпретацији, Србија је оно дете које се заигра и вечито касни. Једном сам у том духу рекла да ће Србија бити „последњи бастион неолиберализма“ када га више скоро нигде не буде било на видику.

Турска представља нову синтезу захваљујући способности да повеже разнолике особине и историје. Турска је у стању да превазиђе дихотомије Исток - Запад, Европа - Блиски исток, Север - Југ.