Дошавши на посао у 7.55 у уторак, Јуриј Лушков је чуо новост о томе, да је указом председника Русије ослобођен дужности градоначелника. Чиновници из Лушковљевог окружења, по сведочењу дописника "Интерфакса", били су у благом шоку.

Земље чланице Шангајске организације, као и гостујуће земље, осећају да се однос моћи у свету полако мења и да се фокус премешта у Азију, због чега ће пажња светске јавности бити усмерена ка овом континенту у првој половини 21. века.

У борби за секуларизам, која није ништа друго него борба за чување привилегија, ни модернизам као аргумент више није на страни секулариста. Умерени исламисти воде рачуна о модернизацији, те војска више није неопходна као „авангарда реформи у земљи“.

Реалност је много сложенија. Ближи увид открива да су речи и дела председника Ху Ђинтаоа често обликоване мешавином несигурности и шепурења те да се кинески званичници наизменично играју речима са државним успоном.

Анатолиј Сердјуков и израелски министар одбране Е.Барак су 6. септембра 2010. потпиали Споразум о војној сарадњи између Русије и Израела. У том Споразуму (првом у историји руско-израелских односа!) постоји чак тачка о размени обавештајних информација.

Начин на који је кинеско руководство решило „Тјенанменски проблем“ некима је изгледао бруталан. Далековидост господина Денга у избору пута којим ће се Кина развијати потврђена је друштвеним производом око 3500 долара по становнику.

Обичан дрвени крст, висок око три метра, током протеклих неколико месеци поделио је пољску јавност. Реч је о крсту који је био постављен испред председничке палате у Варшави, пет дана након авионске несреће у Смоленску.

Величина Војине промене лежи и у чињеници да се напушта једна политика којој је и сам допринео. Она се не напушта преко ноћи, већ посматрањем стварности широм отворених очију. И она се не напушта ради стицања јефтиних политичких поена, већ због дубоког сагледавања стварних интереса Србије.

Пошто постаје јасно да је том режиму било једино битно ко је за њега, невезано за идеологију (која стварно није ни постојала), пада у виду целокупно моралисање о „непријатељима државе“, јер је то била (и још увек јесте) релативна категорија.