Међу политиколозима у Русији све је распрострањеније гледиште да САД у кључним за њу регионима света  реализују стратегију „диригованог хаоса“. На Блиском истоку крајњи резултат може бити разарање националних држава и стварање Исламског калифата.

Економска криза додала још једну опаку страну Европиној кризи средњег доба. Унија је као средовечни човек чија су сањарења прекинута непријатним сазнањем да није довољно уштедео за старе дане и да ће морати да једе храну за мачке и псе.

Било како било, док год не постоји „идеална“ опција, ми као грађани морамо бити свесни да смо једноставно принуђени да бирамо између постојећих алтернатива, какве год да су, те да немамо права да „забадамо главу у песак“ због таквог стања у коме смо се нашли.

Немоћан да словесно оповргне да је борба за опстанак државе нужна и обавезна за свакога, Брисоград прибегава стварању конфузије у јавном мњењу. Веома љут на Србе са Косова, јер га удаљавају од Брисела, Брисоград их чак брише из бројног стања.

Резерве су процењене на око 830 милијарди евра, а можда и више. Хамид Карзаи је прошлог месеца боравио у Вашингтону где је својим саговорницима предочио да подземно богатство његове земље вреди можда чак и три билиона долара.

Јасна је и позиција Москве по питању уласка Србије у НАТО. Председник Одбора за спољне послове Државне думе Константин Косачов упозорио је да зближавање Београда са НАТО може да поквари односе Србије и Русије.

Амерички народ је изгубљен у земљи чуда. Они појма немају да су њихове грађанске слободе укинуте. Тек постепено стичу свест да је њихова економска будућност угрожена. Они ништа не знају о катастрофама које су својим незнањем и нечовештвом сручили на себе и на читав свет.

Никако не би смо смели да одбацимо претпоставку да је ова трагедија заправо представљала планирани тест “нових пестицида”. Све ове невероватне коинциденције управо упућују на један такав закључак.

Биополитичке праксе су оставиле траг кроз деловања квазиполитичких западних елита, али и квазинаучних елита, као и кроз мноштво криптокултурних – али и криптодемократских – пракси, због чега се данас и сам појам демократије схвата као сумњива ствар.

Не можемо, дакле, да не поставимо питање, да ли је ово почетак краја ЕУ, конструкције која је започета пре педесет година на темељима вековне утопије, а која сада доказује да је неспособна да испуни своја обећања.