Ретко кад се пригодним честиткама поводом националних празника посвећује већа пажња. То је разумљиво јер су састављене од толико пута понављаних израза и фраза. Само би понеко између протоколарних израза, нашао вешто упаковану поруку или сигнал.

У питању је једна таблоидизација српског интернета, заснована на већ устаљеној „структури дезинформације“.

Логика потенцијалних тужби није нимало занемарљива. Парничари вероватно нису толико наивни да сматрају да ће своја материјална потраживања остварити преко правосудних система Републике Српске и Републике Србије.

Време, с новом или старом или неком поново бизарно склепаном владом иде па иде тамо где је кренуло, а ви сте све мање заинтересовани, нисте чак ни љути, стиже нова година, не купујете поклоне, немате пара, није вам ни до чега, а шта бисте и славили?

И док западне владе већином игноришу извештај Дика Мартија или покушавају да преко њега ћутке пређу, невладине организације у Србији не реагују. Ниједна. Људска права јесу угрожена, ратни злочин јесте монструозан, али су жртве очито погрешне националности.

Демонтажа система одбране је тако крупно питање. Одбрамбени систем, посебно овако нарушен као наш, може се демонтирати за пар година. У том периоду се отпушта „вишак кадрова“, обично они борбенији и способнији – логично јер „рата неће бити“.

Да ли је у иједној европској земљи забрањена продаја Младићевих статуа или мајица са његовим ликом? Није. То је prima facie доказ да продавци за тезгама на Зеленом венцу поступају у потпуности у складу са европским вредностима.

Због чега у неким ситуацијама подршку даје територијалном интегритету а у неким другим праву на самоопредељење? Зашто за Републику Српску не може да важи оно што је важило за Косово и Црну Гору?

 У сваком случају резултат ове ујдурме и државног скандала јесте да смо још једном демонстрирали своју „сервилност“, неозбиљност и да смо од две понуђене могућности изабрали трећу која је гора од обе- изневерили смо и ЕУ и Кину, а понајвише смо изневерили себе.

На делу је деловање олигархијских лобија чији је договор о подржавању кандидата за потпредседнике обесмислио сваки покушај да се унутар Демократске странке спроведу непосредни избори на којима би учествовало чланство странке.