Већини посматрача у Србији је јасно да се иза спорних захтева за колективним (или специјалним) правима припадника „псеудоетничке“ ЛГБТ заједнице крије, заправо, успостављање коначног, симболичког и стварног, старатељства транснационалног политичког естаблишмента („Империје“) и над српским друштвом.

Зар ризиковати могућу елиминацију СНС-а без припреме алтернативе која ће је заменити. За сада се не види тако идеалан партнер као што је СНС. И зато не треба пренагљивати, већ солидарно разумети одговорност која стоји пред ЕНП

Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати српски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада

Кад бисте водили рачуна о парковима, грађани би и њих исто тако бранили. Али вас – властодршце и властољупце, мале и велике тиране, државне и локалне шерифе и спахије — није брига ни за паркове, ни за Државу, јер је све то за вас „дедин плац који може да се прода, додуше јефтино, али хеј, паре за џ“

Фабрика аутомобила у Крагујевцу деценијама осцилира између „пословних подухвата столећа“ и „узрочника Долине глади“. Овога лета су се заоштриле противречности између капитала и рада. Дежурне птице злослутнице у домаћим медијима почеле су да најављују одлазак Фијата из Крагујевца. Злонамерни аналитичари сумњиче Фијат да жели да се повуче из Србије, па понижавајућим надницама практично подстиче штрајк и престанак производње у овој нашој фабрици.

Висина новчане помоћи за остваривање права из става 1. овог члана може се утврдити највише до 80% минималне зараде у Републици.

Али, то неће бити трансатлантизам каквог смо познавали досад. То ће бити Трампов трансатлантизам који није заснован на либералној идеологији, нити европским интеграцијама. Једноставно, трампизам.

И без обзира колико год да је тешко Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позива Србе са Косова и Метохије да се не селе, да не одлазе јер наше време тек долази. Ако смо могли да издржимо пет векова под Турцима можемо вала и ово време под Аљбином Куртијем

Прошлонедељно бомбардовање Сирије од стране здружених снага САД, Велике Британије и Француске најављивано је као Армагедон, „коначни обрачун“ и  „судњи дан“, а у сваком случају – као дефинитивни почетак Трећег светског рата. А на крају је испало тек нешто између петарде и прскалице.

Па чак и он зна да га та реч неће оставити на миру – ма шта да му кажу његови другосрбијански пајташи, његови медијски чанколизи и његова квази-национална интелигенција. Отуда му нервоза и напетост, отуда и долазе његове необичне речи у вези Косова – да се не боји ако на крају испадне да је за све он крив“.