Протести су такође показали да монолошке медијске представе А. Вучића у којима он бесконачно понавља већ познате и толико пута поновљене флоскуле, немају више никакав реалан утицај на нове генерације које су на транспарентима то изразила на себи својствен начин кроз паролу „СМАРАШ ВУЧИЋУ!“

Катарани навијају за Саудијце, Саудијци за Тунишане, Мароканци за Катаране и сви заједно су на стадионима носе заставе Палестине, заједничког именитеља патње арапског света

„Када ће Скупштина Србије коначно расправљати о Косову? Има ли релевантнијег места за ту расправу од овог дома, уз сво поштовање свих других места на којима се тзв. унутрашњи дијалог води?“ Ово питање које сам у више наврата постављао председнику-председници скупштине и владе упорно остаје без одговора.

Укратко, издаја је за установе нормалног друштва попут канцера. Напросто, не можете „само мало“ суспендовати Устав, изигравати законе, контролисати и корумпирати медије, уступати народну/државну имовину странцима

Сада нам наши стари „савезници“ из два  светска рата и велики пријатељи и покровитељи А. Вучића испостављају ултиматум да ће нас примити у редове Европске Уније једино ако (уз све остале многобројне услове) коначно признамо независност тзв. косовске државности и тиме себи отворимо евро-атлантску перспективу

 Издајничка политика председника Србије биће на прaви начин разоткривена и обелодањена тек после његовог силаска са власти

Стога бих искористио прилику да свим домаћим — а и руским (јер има их који ово читају) —„звездичарима“ и „коцкичарима“, културтегерима и бонтонџијама, гуруима јавног морала, „будифинцима“ и „каосавнормалансвећанима“ поручим да се сете речи Милоша Црњанског из „Друге књиге сеоба“, а посвећених баш једном „култивисаном Србину“ који је стицајем околности култивисањем постао управо Рус: НЕ ВЕРУЈ СРБИНУ КОЈИ НЕ ПСУЈЕ! 

 Стране директне инвестиције не могу и не смеју бити основа развоја наше економије. Савет страних инвеститора не може и не сме бити орган који захтева измене законских прописа и доношење економских мера.

Па чак и он зна да га та реч неће оставити на миру – ма шта да му кажу његови другосрбијански пајташи, његови медијски чанколизи и његова квази-национална интелигенција. Отуда му нервоза и напетост, отуда и долазе његове необичне речи у вези Косова – да се не боји ако на крају испадне да је за све он крив“.

Зато је јасно да малезијска влада жели да остане по страни геополитичког сучељавања Кине и САД у Јужном кинеском мору и, упркос притиску Запада, одржи снажне економске односе са Пекингом, који јој пружају прилику за развој и технолошку трансформацију привреде и повећање стандарда становништва