Главни виновник недаћа које Срби на Косову и Метохији доживљавају у последње време не седи ни у Вашингтону, ни у Бриселу, ни у Приштини (уз сво зло које нам одатле долази), већ нажалост у Београду

Коначно – и најважније – није ли, можда, читава драма са „разграничењем“, „поделом“ итд. био само игроказ за домаћу јавност и СНС гласаче, не би ли лакше прогутали оно што је од почетка једино и било у игри: потписивање траженог и по свему судећи олако обећаног „правно обавезујућег споразума“ са Косовом, у замену за коначно формирање „заједнице/асоцијације српских општина“ у складу са уставом и законима Косова и планом Мартија Ахтисарија?  

Обнова унионистичке опозиције такође није изгледна. Најпре, медијско-интелектуално залеђе евроуниониста – импрегрирано компрадоском, па и другосрбијанском идеологијом – фактички нема шта да замери Вучићу. Јер, он ради све оно што су ови годинама тражили.

А ако тежите демократији чувајте се и ћацијеваца и оних који узвикују „ко не купи мачку у џаку тај је ћаци“. Демократија искључује искључивост. 

Свакога дана он се појављује из неке рупе да нас оцењује и да нам суди. Србија би пропала без њега, мада већ јесте са њим, са свих страна га нападају силе хибридног рата. Нема крви на њиховим рукама, то је обојена револуција.

Народна застава, тај најједноставнији свесрпски симбол који опстаје у континуираној употреби већ скоро два века, потиснут је у запећак, и данас се, осим на згради Народне скупштине и неких општинских и државних институција са продуховљеним руководством, углавном ретко може видети у Србији 

 Часопис студената Економског факултета у Београду „Монополист“ објавио је (септембар 2017) „Економски двоугао“– паралелни интервију (две супротстављене економске школе мишљења) у коме на иста питања одговарају Јован Б. Душанић и Михаило Гајић (директор Либертаријанског Клуба –Либек).

Закључци Скупштина општине Звечан.

У таквом свету који би спас дуговао Кини, економија не би била судбина; сигурност и поредак се враћају у живот грађана; влада мир. Демократија и људска права више нису актуелна, јер су она реликт из прошлости, део окончане епохе која је позната под именом Запад.

Све мора бити у истом кошу изједначено, да би се поверовало у то да смо “сви исти” и да “ништа није страшно”