Према свим истраживањима преко 80% грађана Србије је против отуђења Косова и Метохије. Воља народа је на страни одбране државних и националних интереса и то је чињеница које се Вучић плаши

Стил писања Јоване Папан врцав је и духовит, тако да не приметите да сте са питким штивом “попили” и мноштво референци – књига, истраживања, анализа. Хумор у тексту функционише и као порука – скидање теме родитељства са ушећереног, сентименталног престола.

Истина, све мања расположивост радне снаге, која ће доћи до изражаја двадесетих година овога века када ће стопа незапослености извесно пасти испод просека ЕУ, природно подстиче раст продуктивности рада.

Ми ћемо овде наставити да слободно мислимо – „ни по бабу, ни по стричевима“. Ово је сајт за политичко мишљење, за критичку анализу овдашње и светске политике. Нисмо се бојали да критикујемо Милошевића 1995, Ђинђића 2001, „другу Србију“ 2003, а Тадића 2008. – онда кад су били најмоћнији.

Према новопрокламованим правилима Европске комисије, за руског држављанина је ризично да у ЕУ уђе и са телефоном, а камоли са аутомобилом! Јер се свако преношење преко границе за личне потребе аутомобила, приколице, телефона, лаптопа, па чак и козметике, накита и тоалет папира (!) данас, према ЕК, може тумачити као извоз

 Нетранспарентност односно, консеквентно, одсуство релевантних информација је вероватно разлог што ни присталице ни критичари нису до данас представили неку свеобухватну и детаљну анализу постојећег система страних инвестиција.

Очигледно је да у овом тренутку власт заиста „може шта хоће“. Али није сасвим извесно да ли ће моћи и докле хоће. Заправо, оно што у свему овоме највише иритира јесте елементарно вређање интелигенције и једна свеопшта таблоидизација и инфантилизација – да не кажемо, „кимџонгунизација“ – политичког живота

Та потреба да се прљавом чину клеветничког удара на нечији углед и ауторитет, после више од годину дана, да дигнитет „теоријског разлаза“ сведочи о нечијој нечистој савести и потреби да се изврши накнадна рационализација једног очигледно срамног дела, и то према онима који су вас (обојицу!) само добром задужили.

Веома различити одговори Кине и САД на рат у Украјини указују на разлике у размишљањима Пекинга и Вашингтона. Кинеску перспективу деле многе земље, посебно на „Глобалном југу“, које не верују у тврдње Запада да подржава поредак заснован на правилима и које сматрају да Бела кућа селективно примењујесвоје норме (напад на Ирак 2003. је добар пример)

Инвестицијама се „у зубе“ није гледало, те су теме попут заштите животне средине, права радника и тржишних услова пословања биле слабо заступљене, како у односима држава са кинеским компанијама, тако и у јавном мњењу