Koje su bile pobude šiptarskih boraca za otcepljenje, objasnili su njihovi američki zaštitnici, dok su motivi slovenačkh buntovnika protiv SFRJ ostali nedovoljno rasvetljeni. Ovde bi g. Kacin, takođe, imao šta da ispriča. Treba ga samo pitati.

Ukupno, ljudi koje je Čedomir Jovanović uvredio, napadajući njihovu religiju, njihove institucije i njihovu državu, ima na milione. Mada definicija govora mržnje varira od pravnog sistema do pravnog sistema, teško je i zamisliti drugu kvalifikaciju za reči koje je upotrebio Jovanović, i naročito njihov smisao.

Naravno da niko od onih koji su se javno skandalizovali nad presudom za pretnje Malagurskom nije imao elementarne doslednosti i poštenja, da hapšenje Ivanovića i Počuče nazove kršenjem slobode govora, koliko god se možda ne slažu sa njegovim tekstom.

Prvo nas je najavom kontratužbe posvađao sa Hrvatskom, a sada ovo. Ne samo što je posvađao naša dva bratska naroda nego nas je sada posvađao i sa ostatkom slobodoljubivog sveta. Nedopustivo. Zar tako da vratimo dobročinstvo? Kakav smo mi to narod?

U priču o kolektivnoj krivici Srba uključili su se mnogi zapadnoevropski i američki analitičari. Najsvežije je obraćanje novinara švedskog radija Gerta Filkinga, koji je Srbe nazvao Brejvicima, psihopatama, svinjama i retardima. Iako je kasnije usledilo izvinjenje, u njegovu odbranu su stali mnogi novinari, političari i organizacije.

Ovo ne treba shvatiti kao pokušaj satanizacije bilo koga, a pogotovo ne kao spinovanje političke scene, ali je nesumnjivo da svaka vlast, pa i ova evropska, na određena mjesta postavlja kompromitovaneljude slabog karaktera, koje može po potrebi ucjenjivati.

Habzburg se lepo prošetao po Beogradu i Novom Sadu, proglašavajuću usput Dačića „vinskim vitezom“, dok mi ujedno i ne znamo da li će biti zvanične državne proslave stogodišnjice Prvog svetskog rata, jer novac za svečanost još nije ni raspoređen.

Namera vlasti je da ukoliko kolektivno kratkoročno pamćenje u Srba ne omogući uspeh referenduma o pristupanju NATO, u taj savez uvede Srbiju jednostavnom, demokratskom procedurom – odlukom Skupštine, aktom vlade ili ukazom predsednika.

Primera radi, nametaće nam teme „Žena u crnom”, Sonje Biserko i Nataše Kandić, pederbalova i ostalih repova Druge Srbije, samo da se ne bismo bavili Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem.

Kušner se podlo nasmejao u lice članovima porodica nestalih Srba na Kosovu koji su od strane zločinačkih bandi kidnapovani i odvedeni na nepoznatu lokaciju na Severu Albanije.