Od unitarne BiH, do države Bošnjaka muslimana, po receptu i zahtjevima njihovog najvećeg političkog autoriteta, reisa Mustafe Cerića, ima samo polukorak. Imamo pravo da se tome suprotstavljamo kao državotvorni entitet koji ima svoju međunarodnu potvrđenost iz Dejtona i Pariza.

Obe strane ne bi želele da se sukobi prenesu van teritorije Sirije. Liban je veoma nestabilan i to može značiti i nevolju po Izrael čije bi severne granice bile ugrožene. SAD i Rusija se trenutno nalaze u pat poziciji.

Ne postoji nijedan razlog, osim političke želje da se izbegne donošenje odluka, da se i dalje blokira usvajanje Statuta Vojvodine. Ne smemo da dopustimo da se ponovo igra anahronim terminima asimetričnosti, nestabilnosti, razgradnje. To je jezik s kraja osamdesetih.

Optužnica protiv Cvetkovića za ubijanja kod Pilice sada takođe izgleda još sumnjivije, jer novinari pod sumnju stavljaju svedočenje jedinog svedoka, na temelju čijeg svedočenja iz 1996 g. počiva čitava konstrukcija srebreničkog masakra.

Evropska povelja o slobodi štampe se u deset kratkih članova bavi odnosom medija i vlasti, a njen drugi član je izričit u stavu da novinarstvo mora biti „slobodno od progona, pritiska i političkog ili regulatornog mešanja vlasti”. Povelja bi obavezivala vlade svih evropskih zemalja, čak i one koje nisu članice EU.

Istoriju je mnogo teže prevariti nego ljude, iako moćnicima nekad deluje da i nju mogu da pišu kako žele. Srbi su do sada pokazali da su sposobni mnogo toga da progutaju ali sramnu rezoluciju neće prenebreći.

On se, pak, pokazao kao najratoborniji premijer u istoriji Engleske. Za prvih šest godina njegovog predsednikovanja pet puta je slao britanske vojnike u ratne sukobe. Dva puta u Irak: 1998. i 2003, na Kosovo 1999, Sijera Leone 2000. i Avganistan 2001. godine.

Dug Grčke je veliki, ali to teorijski može da se plati. Kad bi to bio centralni problem, našlo bi se 340 milijardi evra. Međutim, španski dug ne može da se plati ni teorijski.

Umesto da naši političari, od vlasti do vlasti, pokazuju sve veću svest i „širinu“, prisustvujemo, od vlasti do vlasti, sve arogantnijem i drskijem odnosu prema legitimnim pitanjima koje muče građane. I to je još neverovatnije, jer građani sve teže žive, a bahatost političke elite je sve veća, ne strah od javnosti.

Ništa danas nije toliko mistično kao “slučaj Srebrenica”, koji u najmanju ruku treba dobro ispitati, pre nego što se vlada zaleti da donese bilo kakvu rezoluciju. Na to upozoravaju, sem stanovnika Republike Srpske, i intelektualci širom sveta.