Kakav je kredibilitet neophodan državi Srbiji da bi postavila pitanje nesrećnika stradalih u Zadru, Zagrebu, "Oluji", Sarajevu, Mostaru, Prištini, Peći? Od kada se to zahteva kredibilitet da bi se tražila pravda za poklane i prognane?

Prečesto sam slušao njihove pouke tipa: „Ma pusti Kosovo, daleko je to“. E sad vam je „Kosovo“ letelo dronom iznad glava. Gde još treba da vam dođe da biste shvatili da Kosovo nije daleko. Da je Kosovo uvek tu, dokle god ima Srbije. Da Srbije bez Kosova nema, kao što nema ni Kosova bez Srbije.

Gradska vlast Novog Pazara je ''pobratimila'' ovaj grad sa nekim naseljem u Turskoj, po imenu Pendik, a odmah zatim je promenila nazive mesta gde žive samo Srbi. Selo Crkvine u opštini Tutin, koje se i u vreme turske okupacije zvalo tako, sada se zove Kadiluk!?

I van budžetskog pitanja, osnovna britanska kritika je u tome da je EU umešana u svašta, što bi bilo bolje ostaviti u nadležnosti nacionalnih država – a da je tako priticanje moći neprekidno decenijama obavljano u pravcu EU centra.

Srbija je još uvijek daleko od Vilija Branta, a takav čin će u konačnici biti neophodan. Ohrabruje me, međutim, što u Srbiji postoje ljudi, poput Čedomira Jovanovića, Nataše Kandić, Sonje Biserko, uz snage koje ih podržavaju, i mislim da je to dobro za budućnost Srbije ali i cijelog regiona.

Mas je očekivao da će njegov blok dovoljan broj mesta za organizovanje referenduma, ali birači u Kataloniji su, iako su podržali borbu za nezavisnost, uskratili većinsku podršku stranci KiU Artura Masa, čija se politička agenda u doba rasplamsavanja krize svodila isključivo na priču o nezavisnosti.

Ambicija jednog ministra da se obračuna sa jednim dnevnim novinama doći će glave većini srpskih medija i većini srpskih glavnih urednika. Drakonske milionske kazne koje propisuje Predlog zakona naprosto ne ostavljaju mogućnost normalnog bavljenja novinarstvom u ovoj zemlji.

Ova istraživanja, sa jedne strane, dakle, upućuju da Unija više ne samo da nema javni imidž alternativnog, avangardnog i/ili progresivnog projekta, već se pojavljuje kao zastareli lik jedne koncepcije koju je novi vek u različitim aspektima u najvećoj meri prevazišao.

Od svih grešaka koje se mogu pripisati ovoj vladi, ta je najveća – preterana obećanja. Vlada je daleko od realizacije proklamovanog. Ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva.

Danas imamo potpunu nekontrolisanost mnogih procesa i potpunu neodgovornost. Stvoren je sistem ne samo korupcije, već i sistem totalnog neispunjavanja zakona, naredbi, instrukcija. Zakon postoji, ali se on neizvršava ili se izvršava naopako, sve zavisi od sume mita.