Odnosi Uzbekistana i Kazahstana su takođe napeti, usled ekonomskih nesuglasica i borbe za liderstvo u Centralnoj Aziji između ove dve najveće zemlje u regionu. Trenutno, ovi sukobi nisu tako oštri kao u slučaju Tadžikistana i Kirgistana.

Na Kosovu, ovo verovatno znači neki oblik razdvajanja Albanaca i Srba. BiH je komplikovanija. Tamo rešenje verovatno obuhvata oblikovanje različitog odnosa unutar BiH i omogućavanje Republici Srpskoj da sprovede referendum o nezavisnosti. 

Logično se postavlja pitanje: kakva je sudbina Sirije i Asada. Odgovor na to pitanje niko u Moskvi se ne usuđuje da javno i kategorički iznosi. Ali, ako se uzmu u obzir iskustva oko drugih zemalja i njihovih rukovodilaca poslednje dve decenije, kažu analitičari, odgovor ne može biti nimalo ohrabrujući.

Od unitarne BiH, do države Bošnjaka muslimana, po receptu i zahtjevima njihovog najvećeg političkog autoriteta, reisa Mustafe Cerića, ima samo polukorak. Imamo pravo da se tome suprotstavljamo kao državotvorni entitet koji ima svoju međunarodnu potvrđenost iz Dejtona i Pariza.

Obe strane ne bi želele da se sukobi prenesu van teritorije Sirije. Liban je veoma nestabilan i to može značiti i nevolju po Izrael čije bi severne granice bile ugrožene. SAD i Rusija se trenutno nalaze u pat poziciji.

Ne postoji nijedan razlog, osim političke želje da se izbegne donošenje odluka, da se i dalje blokira usvajanje Statuta Vojvodine. Ne smemo da dopustimo da se ponovo igra anahronim terminima asimetričnosti, nestabilnosti, razgradnje. To je jezik s kraja osamdesetih.

Optužnica protiv Cvetkovića za ubijanja kod Pilice sada takođe izgleda još sumnjivije, jer novinari pod sumnju stavljaju svedočenje jedinog svedoka, na temelju čijeg svedočenja iz 1996 g. počiva čitava konstrukcija srebreničkog masakra.

Evropska povelja o slobodi štampe se u deset kratkih članova bavi odnosom medija i vlasti, a njen drugi član je izričit u stavu da novinarstvo mora biti „slobodno od progona, pritiska i političkog ili regulatornog mešanja vlasti”. Povelja bi obavezivala vlade svih evropskih zemalja, čak i one koje nisu članice EU.

Opozicija, kao priznanje sopstvene nemoći, sve češće preti praznom puškom - ulicom. Priviđa im se da će na jesen krenuti neki socijalni nemiri velikih razmera, ali realnije je očekivati permanentne pritiske pojedinih preduzeća ili esnafa na Vladu, nego što će pogođeni krizom radikalizovati političku scenu.

Mlade ruske pankerke“, pri tome i „feministkinje“, počinile su „ideološki zločin“ usudivši se da ismevaju jednu od poluga totalitarnog klero-nacionalističkog ruskog režima, i zbog toga su izložene „političkom suđenju“ sa folklornim elementima komunističke torture iz američkih filmova „B“ kategorije.