Dakle, dok god srpski predsednik u prijateljskom ćaskanju sa srpskim tajkunima kaže njima – ej ljudi, što vi ne izgradite jedan most – dotle ni jednom tajkunu neće faliti ni dlaka sa glave.

Preko svoje gigantske multinacionalne kompanije Areva, u kojoj država ima 80% akcija, Francuska koristi dva glavna rudnika u Nigeru. U onom u Arlitu ima 63% akcija, u Akokanu 34%, a u Imurarenu, koji još uvek nije počeo sa radom, ima 56% akcija.

U ovom trenutku za izmene i dopune Zakona o informisanju bi glasalo 108 poslanika, protiv 110. Ako od 12 poslanika LDP-a, 10 glasa za i ako za glasa i pet penzionera, to je ukupno 123. I to je dovoljno za izglasavanje zakona ukoliko u sali ne budu Pešićeva, Korać, Batić, Damjanović i Haljimi.

Ovo znači da trenutni nivo spoljne intervencije u Siriji jeste sličan nivou koji je izvršen protiv Sovjetskog Saveza i njegovih komunističkih pristalica koji je usledio nakon sovjetske intervencije u Avganistanu. Spoljni saveznici ne obezbeđuju samo obuku, obaveštajne podatke i pomoć, već takođe i oružje.

Ništa manje pitanja izaziva i stav vlasti Srbije. Stiče se utisak da se rukovodstvo zemlje trudi da se maksimalno distancira od procesa, ignorišući činjenicu da se u Hagu ne sudi Karadžiću, već svim Srbima, srpskoj državnosti i pravoslavlju.

Sirijska vlada je veliki saveznik Irana, a Iranci podržavaju Bašara al-Asada zato što uz njegovu pomoć mogu proširiti svoju interesnu sferu, uz to Iranci su pripadnici šiitske verske grupe koja podržava alavitsku versku sektu.

Suština Vukadinovićevog teksta je u zaključku da je diskutabilno ko je bio izdajnik i neprijatelj. Pobednici-partizani koji su još tada kortešovali sa čitavim svetom, Britancima i SSSR, ili oni koji to danas čine?

Srbija je odavno postala regionalni El Dorado za imućnu i nezasitu manjinu, odnosno konc-logor za ojađenu većinu. Površna statistika može da zamaskira tu tragičnu činjenicu, ali profesionalni novinari, urednici i analitičari ne bi smeli da se zadovoljavaju površnom statistikom.

Uprkos temeljnosti srpskih kolega, ne malo iznenađenje za mene je predstavljala činjenica da srpski mediji ni jednom rečju nisu pomenuli bivšeg ambasadora Srbije u Pekingu, Momira Udovičkog, čoveka koji je bio možda ključni sidraš srpske diplomatije na Dalekom istoku.

Svi su saglasni da ono malo glasača nije znalo šta radi u trenutku glasanja pa sada opštinska vlast treba da bude identična republičkoj, sa malim izmena i dopunama a sve sa ciljem da na „presto“ ne zasednu „ratni huškači“.