понедељак, 21. јул 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Апел више од 40 европских уметника и стваралаца на сајту листа „Ле Монде“: У Србији слобода мишљења више не постоји
Хроника

Апел више од 40 европских уметника и стваралаца на сајту листа „Ле Монде“: У Србији слобода мишљења више не постоји

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 21. јул 2025.

 Ми, радници у области извођачких уметности, изражавамо своју подршку јединственом грађанском протестном покрету који се тренутно одвија у Србији бранећи основне демократске вредности, саопштило је више од четрдесет европских уметника, позоришних институција, фестивала, преводиоца и новинара у апелу који је данас објављен на сајту престижног француског листа Ле Монде.

Подсећајући да се као и сваког лета фестивали нижу једни за другим, славећи широм Европе виталност и богатство креативних талената из целог света, у међувремену, како истичу, у Србији – која је на прагу да уђе у Европску унију – на грађанке и грађане, као и на сектор извођачких уметности, сручила се брутална и системска репресија.

„Од 1. новембра 2024. године, када су почели протести који су потресли читаво српско друштво (само 28. јуна на улице Београда изашло је више од 140.000 људи), раднице и радници у области извођачких уметности јавно и прилично гласно изражавају своју подршку студентима који мирно демонстрирају против корупције и за обнову владавине права. И за то плаћају високу цену“, наводе у свом саопштењу.

„Широм земље укидају се руководеће уметничке позиције и препуштају управним одборима, чије чланове именују градске скупштине. На тај начин власти добијају могућност да отказују и контролишу програме великих манифестација. У Београду, то се догодило Београдском летњем фестивалу БЕЛЕФ, Октобарском салону, БИТЕФ-у, Међународном филмском фестивалу (ФЕСТ)…

У Новом Саду, где је и почео продемократски покрет студената и средњошколаца, предузете су мере против уметника и културних радника који су изразили подршку покрету – укинуте су субвенције великим фестивалима, али и сви пројекти позоришног одсека на универзитету (укључујући Фестивал еколошког позоришта за децу и младе).

У другим великим градовима, како истичу, укључујући Зрењанин – који је проглашен Културном престоницом Србије за 2025. годину – јавни конкурси за пројекте су повучени без икаквог објашњења или најаве, остављајући уметничке колективе на цедилу.

У Шапцу је директорка позоришта отпустила запослене који су подржали протесте. У целој Србији, локалне власти траже од руководилаца да доставе спискове слободних сарадника који учествују у блокадама и протестима, како им се не би продужавали уговори.

Потписници апела поново подсећају на случај Никите Миливојевића који, како наводе,  врло добро представља поменуто скретање ка ауторитарности.

„Познат широм Србије, али и са регионалним и међународним угледом, овај редитељ је одувек заступао слободу изражавања и пружање отпора, у контексту који је већ годинама описивао као непријатељски према свим дисидентским гласовима. Према низу догађаја о којем је већ писала и међународна штампа, а након што је изразио подршку протестном покрету, Миливојевић није поново именован за уметничког директора престижног БИТЕФ-а (Београдског интернационалног театарског фестивала), позицију која му је била поверена 2023. године“.

Према више извора, како се наводи, ова одлука је такође повезана са говором Мила Рауа на отварању БИТЕФ-а 2024. године, у којем је довео у питање планове компаније Рио Тинто да експлоатише руднике литијума у срцу Србије – пројекте које подржава и Европска унија, у потрази за новим изворима који би покренули енергетску транзицију.

Али није реч само о томе што му је одузета уметничка дирекција тог фестивала – укинута су и јавна средства за његов Шекспир фестивал, који траје већ дванаест година, а две представе које је требало да режира у сезони наредне године у јавним позориштима такође су отказане.

Насупрот томе, истиче се у апелу, уметници који подржавају владајућу Српску напредну странку добијају награде и позиције – без обзира на уметнички квалитет свог рада. Тенденција последњих година да се на челне позиције у позориштима постављају људи одани власти кулминирала је недавном одлуком да се Драгослав Бокан именује за председника Управног одбора Народног позоришта у Београду.

Познат по националистичким ставовима и подршци владајућој странци, Бокан је бивши командант паравојне јединице Бели орлови, једне од најзлогласнијих паравојних формација током ратова у бившој Југославији 1990-их.

„Критички настројени гласови гушени су годинама. Данас, тај систем више не познаје границе, и оно што уметници у Србији описују као „ућуткивање културног сектора“ све је интензивније из дана у дан. Слободе мишљења, изражавања и стварања више се не поштују.

Готово свакодневно, ми који имамо професионалне и пријатељске контакте са културним радницима и радницама у Србији, добијамо очајничке позиве за помоћ – да Европа погледа шта се дешава и реагује, јер једино међународне институције и будност спољног света могу да их заштите од репресије коју трпе свакодневно“.

Потписници апела објављеног на сајту Ле Монде, позвали су све европске представнике и парламентарце да јасно искажу противљење непрекидном кршењу слободе изражавања и даљем скретању Србије ка аутократији.

„Позивамо вас да браните темељне вредности Европске уније, садржане у Уговору о ЕУ: поштовање људског достојанства, слободу, демократију, једнакост, владавину права и људска права – укључујући и права мањина. Не чекајмо са реакцијом. Покажимо солидарност са онима који пружају отпор, јер њихова борба је и наша борба“.

Међу потписницима апела су Тијаго Родригеш (директор фестивала у Авињону), редитељ Мило Рау (директор Бечког фестивал)а, Марин Ман (прошлогодишња председница жирија Битеф фестивала), редитељке Жизел Вијен, Фија Менар, драмски писац и редитељ Жорис Лакост које такође познајемо са Битефа, Ортенс Аршамбол и Венсан Бодрије (били су на челу фестивала у Авињону од 2004-2013).

Ту су и Дрије Дуиби, Севрин Шаврије, Жилијен Гослен, Хортенсе Арчамбалт, Винсент Бадрие, Ани Бéрéловиц, Бено Брадел, Ани Бисанж, Мартин Салирез, Силвиа Касалино, Франческа Корона, Сéверин Шаврие, Мари Дидер…

(Данас)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер