|
Преносимо
|
|
|
|
Мила Алечковић-Николић
|
|
недеља, 03. октобар 2010. |
Можда је то старогрчка, можда Морова, Русоова, Сен Симонова, а можда просто новозаветна Утопија на помолу. Чист економски или егоизам појединца више неће бити препорука благостања. Људи ће, да би опстали, морати поново да се образују.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
среда, 26. јул 2017. |
|
Дакле, о чему ће се водити „унутрашњи дијалог“? Никако о државној политици према Космету! Напротив, тај дијалог треба да буде нека врста „колективне психотерапије“, у којој се од Срба у Србији – као ономад од Срба у Црној Гори – захтева да „преломе мозак“ како би могли да постану „реални“, како бисмо (бриселске) „договоре почели да гледамо као победе“, и како бисмо се, пре свега и надасве – „одрекли митова“
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Александар Б. Ђикић
|
|
уторак, 28. август 2012. |
 Па ако Јелко мисли да је Косово сусед Србији, срећан му пут. Ако то мисли за Војводину или Рашку, још му срећнији био. Србија није државу добила на поклон као неки, већ је сабљом стварала. Мали је Јелко играч да то поништи.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Дејан Петровић
|
|
петак, 27. јун 2008. |
|
Након прошлогодишњег, врло амбициозно покренутог, али неславно пропалог премијерног издања Филмског фестивала Србије (ФФС), опстанак овог пројекта био је озбиљно доведен у питање. Стара мудрост нам говори како је најтежи други роман, филм или албум. |
|
Коментар дана
|
|
|
|
Младен Ђорђевић
|
|
субота, 25. август 2012. |
|
Иронија је да Јосиповићу више не одговара ни Пуповац, који до сада није успео да реши готово ни један од горућих питања Срба у Хрватској, и који се до сада често показивао као изврстан сарадник у свакој Влади хрватске чији је био део.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Владан Миланко
|
|
четвртак, 02. октобар 2008. |
Поводом приказа књиге Постидеологије Владимира Милутиновића који је писао Слободан Антонић |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Стратфор
|
|
петак, 29. мај 2015. |
|
Унутрашњи политички изазови прете да угрозе напоре великих сила да развију и обликују регион. Како главне силе користе своју финансијску и политичку моћ да стекну утицај на Балкану, тако слабе локалне самоуправе настављају да успостављају равнотежу између супротстављених народа.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Цвијетин Миливојевић
|
|
понедељак, 27. септембар 2010. |
|
Од Мале Госпојине наовамо, питање свих питања у Србији десно од центра је: У чему је данас разлика у ставовима о будућности државе и нације између Тадића и Николића? Јерес је, можда, али рећи ћу: Не, нема разлике! Када је већ тако, увек је у предности онај који је већ власт.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
уторак, 11. јул 2017. |
|
Конгресна библиотека у Вашингтону се сасвим случајно нашла на бранику српског језика, не зато што је наклоњена српском народу, нити зато што има интерес да чува интегритет српског културног и језичког пространства, него зато што се неколико службеника ове институције служило елементарним здравим разумом и – радило свој посао.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Александар Костић
|
|
уторак, 04. септембар 2012. |
|
С обзиром на апсурдност појединих прописа, попут оног са играчкама, многи европски фармери имају тешкоће у њиховој примени, а неке сиромашније државе чланице ЕУ се још нису прилагодиле новим правилима.
|
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
петак, 03. октобар 2008. |
|
Реч је управо о «Е-новинама». Тиме је «друга Србија» добила гласило у којем се без икаквих кочница коначно може говорити све што се прохте.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Александар Дугин
|
|
недеља, 14. јун 2015. |
|
Дешавања у Новорусији такође су постали тест тога ко управља Москвом – носиоци наших националних интереса или шеста колона то јест атлантистичка мрежа утицаја. Показало се, педесет кроз педесет, са променљивом успехом – Крим наш, дакле власт је руска; Мински споразуми – победила је шеста колона.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Небојша Човић
|
|
субота, 02. октобар 2010. |
|
Жалосно је да после 10 година имамо јавни амбијент стида и то не разумем. Ако је то лоша ствар коју смо урадили, онда треба да знамо зашто је лоша, а ја мислим да није, мислим да је направљена промена која је била потребна земљи. Ја сам био у врху саме организације.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Ања Филмонова
|
|
среда, 19. јул 2017. |
|
Српски председник Александар Вучић отвара унутрашњи дијалог о Косову и Метохији из неког "рационалног" принципа, принципа чију основу чини неопходност да се "призна реалност ситуације на терену".
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Драгољуб Жарковић
|
|
четвртак, 30. септембар 2010. |
|
Ових дана, свако мало, зову да се учествује у некаквим анкетама поводом десет година од оног Петог октобра. Ко је шта паметно имао о томе да каже рекао је то пре тог Петог октобра, али некако је непристојно не учествовати, нико не воли да буде квариигра.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Марија Јањушевић
|
|
субота, 15. јул 2017. |
|
Далеко у позадини медијских и НВО промоција Сребренице, породице жртава свих националности траже мир, правду и спокој за своје вољене, за убијене, силоване, мучене. А било их је свуда на простору бивше Југославије.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Трифун Ристић
|
|
четвртак, 23. август 2012. |
|
Поглед на биографије говори више од било каквих анализа, и очигледно да је и овај пројекат, који у основи није био без смисла, упропашћен лошим одабиром кадрова, чији је пресудан критеријум вероватно био патријска припадност и везе у државној управи.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Јована Папан
|
|
четвртак, 18. септембар 2008. |
|
Уместо конкретне помоћи, сваки пут када их политичари почасте хрпом лепих обећања, родитељи могу да се надају само новом поскупљењу пелена, будуће мајке још тежем проналажењењу посла, а очеви све вишим тарифама за присиствовање порођају.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Ђанандреа Гајани
|
|
субота, 23. мај 2015. |
|
Док је са археолошке локације, како је известио сиријски директор одељења за старине, уклоњено стотинак статуа и драгоцених открића, очигледан је страх да ће је џихадисти уништити као што су учинили са Нинивом, Хатром и Нимрудом, користећи булдожере да би рушевине сравнили са земљом.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Сњежана Кордић
|
|
недеља, 26. септембар 2010. |
|
За мјерење ступња међусобне разумљивости постоје већ пола стољећа у лингвистици поуздано структурирани тестови. Гранична зона за уврштавање у исти језик налази се између 75 и 85 посто међусобне разумљивости. У нашем се случају и не доводи у питање да смо изнад тог постотка.
|
|