"МОЖЕ НЕКО ДА БУДЕ ТОЛИКА ЕКОНОМСКА НЕЗНАЛИЦА ПА ДА КАЖЕ КАКО ЈЕ НЕКА ФИРМА ПОРАСЛА 11.325 ОДСТО ЗА ГОДИНУ ДАНА, ИАКО ЈЕ ТО ПРАКТИЧНО НЕМОГУЋЕ. И ДА НЕ ЗНА ДА ЈЕ ДО 2004. КАО ПРИХОД У ОВОМ БИЗНИСУ ПРИЈАВЉИВАНА ДОБИТ ФИРМЕ, А ОД ТЕ ГОДИНЕ ПО УВОЂЕЊУ ПДВ-А ЦЕЛОКУПАН ОБРТ.

Док се јавност замајава лицитирањем да ли ће Вучић („држава“) надјачати Мишковића, или обрнуто, да ли ће премијер смрсити конце вицепремијеру, или председник обојици, ко је од кога угроженији и ко је главни у БИЈИ и МУП-у, сви они раде на даљој предаји и „легализацији“ косовске независности.

У Хрватској, закон уопште не дозвољава постојање приватних универзитета. Устав и Закон о високом образовању у Србији предвиђају потпуну равноправност приватних и државних универзитета. Но, велико је питање да ли та равноправност постоји у пракси.

Проблем тзв. Косова се може „решити“ само и искључиво у диктатури. А и тада је питање да ли је то, по форми издајничко, а по садржини самоуништење, оствариво. Када би постојале макар елементарне основе демократије у нашем јавном простору, никакво „решење“ не би било могуће, а заговорници би били похапшени.

Лакше је пронаћи нафту у центру Београда него колико су износиле златне резерве СФРЈ. Комунистичка Југославија је веома брзо повратила око 50 тона злата али се не зна шта се десило са златом које је Краљевина имала у банкама у САД.

Отворено писмо кандидата за градоначелника Београда Арнесу Санесу Бјорнстаду, амбасадору Норвешке, поводом интервјуа у викенд издању Данаса.

Сретао сам се са Тачијем и руковао неколико десетина пута кад смо са њим преговарали, у Бечу 2007. Руковао сам се и са Чекуом на аеродрому у Скопљу пред камерама. Руковао сам се и са Сејдијуом и са свим представницима косовске делегације.

Сама чињеница да се у Хрватској ћирилица не може поткрасти ни у бенигној „ћириличној“ песми, а да српским грађанистима, осим можда у понеком појединачном случају тешке кризе идентитета, ни у лудилу не може поткрасти нека ћирилична публикација, показује да ту ипак нешто „није у реду“.

Прошли су избори, па се ваљда поново може говорити о стању ствари. Још кевће понеки НУНС-ов пас, али то је лавеж крезубих, какофонија која све што може јесте да иритира вођу, кога се не зна ко више воли – да ли „неевропски Срби“ или „цивилизована Европа“?