Треба бити врло опрезан с причом о повлачењу државе из медија. Јер смо је већ у великој мери повукли и скоро укинули, а добили смо само то да се „држава“, односно центри политичке власти и моћи, неформално и незванично, путем фиктивних и скривених власника, мешају, контролишу и производе овај медијски хаос и прљавштину коју гледамо свуда око себе.

Занима ме само, као неуког малог човека, шта би нам се десило када би рекли једно просто, људско: НЕ. НЕ преговорима са људима крвавих руку. НЕ граници са Косметом. Да ли би нас опет бомбардовали?

Нисам националиста, ту нема дилеме, али свет који инсистира на свом идентитету често добија ту апсолутно бесмислену етикету. То је исто као када бисте Фидела Кастра назвали националистом. Ја сам антиимперијалиста, и то је мој интернационалистички предзнак.

Тако ће, по свему судећи, у завршници екс-југословенског случаја САД потврдити оно што је за пажљивије аналитичаре њихових постхладноратовских спољнополитичких ангажмана широм планете било евидентно и у његовим ранијим фазама – да су се, слепо следећи своје вулгарно схваћене националне и државне интересе, самопроизвеле у највећег и најдоследнијег српског политичког непријатеља од окончања Другог светског рата наовамо.

Досадашњи ток сиријске кризе показао је да ју је без Русије немогуће решити, а Турска је свесна њене кључне улоге. Насупрот ранијој запаљивој реторици, и Ердоган је после сусрета саи истакао да и он и Путин имају искрену жељу да се прекине крвопролиће.

Оно што је свакако најтужнија страна криминализације телесног кажњавања, јесте незапамћени губитак поверења у родитеље и њихово расуђивање. Као да је чињеница да родитељи по правилу воле своју децу највише на свету потпуно заборављена.

 Да ли је могуће, да човек зна напамет Бриселски споразум, а да не зна шта у њему пише? Да ли је могуће, да најбољи студент права у историји правног факултета у Београду, и најбољи незапошљени дипломирани правник у Србији, не разуме оно што је морао прочитати бар неколико десетина пута, пре него што га је научио напамет!? Или можда зна одлично шта тамо пише, али нас свесно и намерно гледа у очи и лаже

Средином новембра неколико невладиних организација, које финансирају западни фондови (међу њима и фонд Сорос), организовало је акцију „Чисти парламент“, презентовавши списак од 30 „сумњивих“ политичара.

Нико Србима није крив за глупост, све смо то сами себи урадили. Неки наши преци су сагињали главу, други су главу окретали у страну правећи се да не виде шта раде они којима смо помагали. Наша је дужност да то променимо, због оних наших предака који су гинули за Словенију.

Нико не може да оспори да су заједничка историја и сећање на њу, заједнички језик и заједничка култура оно без чега нема народа, нема земље. Ми то заборављамо. А то треба да буде наша свакодневна брига. И не ради се чак ни о заједничкој територији под називом Русија.