У нашем конкретном случају, пронађена је „квака“ тако што је суд закључио да "акт о проглашењу независности не крши међународно право. Међутим, у исто време, суд је рекао и да то није начин којим је могуће успоставити државност, као и подвукао кључну важност Резолуције 1244 у том контексту.

Бивши председник је постао јефтина мета сваког пискарала, цртача, афористичара, о аналитичарима и да не говоримо, а како видим, ни министри се не либе да именују конкретне починиоце док је несретни Коштуница добродошао, мада се он није распитивао о Цециној судбини.

Бојкот страних производа, према досад наведеном, наметнуо се као једно од ретких преосталих инструмената немоћне српске политике. Државни званичници, који би радо избегли мрке погледе страног капитала, остали би тако чисти, а спасавање српске части било би пребачено у корпе потрошача.

Америка се само протоколарно ужасава Исламске државе а заправо је тајно подржава. Америци је све једно ко ће доћи на власт у Сирији ако падне председник Башар њој је битно само да уништи још једну земљу некада просперитетну. Турска се налази у веома сложеној гео-стратешкој ситуацији.

Један од нових услова јесте „решавање проблема у Санџаку“. За његово увршћивање у списак захтева ЕУ највећу „заслугу“ има муфтија Зукорлић, односно његово систематско екстремистичко политичко деловање засновано на злоупотреби верске функције.

По нивоу бруто домаћег производа наша земља се у региону централне и источне Европе налази на зачељу, заједно са Грузијом и Молдавијом. Још тужније је што ће судећи по економским показатељима, тако и остати.

У прошлости истакао сам две ствари. Прва је да јеТурска регионална сила у настајању која ће коначно бити локално највећа сила. Друга је да је то регион који, од опадања и пада Отоманског царства у првој четвртини 20 века, је био стабилан захваљујући страним силама.

Тај језуитски, „прилагођавајући морал“ увек је омогућавао Ватикану да се бави обавештајним операцијама, политичким и дипломатским интригама, манипулисањем државним и друштвеним вођама и, најзад, банкарским операцијама.

Отуда, посматрати пројекат Јужни ток као противтежу пројекту Набуко је погрешно, имајући у виду да капацитети не само ова два цевовода, већ и осталих, нису довољни за све растуће потребе европског континента.

Врло мало труда је уложено у стварање ирачке нације и препреке су увек биле огромне. Курди, који су чинили око 17-20 % становништва, тешко су прихватали ирачки идентитет, а шиитска већина осећала се дубоко маргинализованом од стране политичке елите коју су чинили углавном Сунити.