Тако са филмом "Турнеја" Горан Марковић је направио опасно приближавање промашају. Покушајем честог мењања угла посматрања, бивајући час на једној час на другој страни, он остаје на сигурном путу синхронизације са политичким тренутком.

Српски народ и сви наши грађани нису предодређени нити осуђени на сиромаштво, несигурност и таворење. Наше историјско искуство и државотворна традиција дају нам основа за оптимизам и веру у лични и колективни успех.

Људи који раде у БИА, полицији и тужилаштву не разликују се од људи који раде у српском фудбалу. Од њих не можемо очекивати да то ураде. Пошто БИА, полиција и тужилаштво нису у стању да реше проблеме у фудбалском савезу, како од њих очекивати да реше проблеме у приватизацији?

Супротно опште прокламованом залагању листа Република, господин Попов, свом народу ускраћује право на ослобађање. Својим паушалним ставовима и оптужбама за “злодела почињена у њихово име“ он сам шири страх и мржњу.

Да се разумемо још на почетку, не мислим да су представници СНС и њихових коалиционих сателита психопате.

Прогноза је још једноставнија: биће све више корисника народне кухиње – богатима се тако може, држава не постоји због народа, ограничавања власти и давања права грађанима, већ због крупног капитала.

Чак и студије писане од стране поборника забране батина, признају да су батине ефикасан начин контроле понашања детета у датом контексту.

Можда је време да покушамо са другачијом политиком – са мање исхитрености, злурадости и празнословља чији је једини циљ празна провокација непријатеља, а са више одлучности, категоричности и упорности око виталних националних интереса, какви су, свакако, очување Космета у саставу Србије, опстанак Републике Српске и очување српског идентитета Црне Горе. 

Суочена са оштрим стартом Брисела, који очигледно жели да и испровоцира српску владу и председника да се одреде према проблему Косова, нова власт се зато нашла у веома незгодној позицији, јер би признањем да је политика и Косово и ЕУ дефинитивно сахрањена преузела на себе огроман терет.

„Нема алтернативе“ је типичан поклич обичног екстремизма и радикализма, који „ни са ким не преговара“ и „не узима заробљенике“ на „путу за бољу будућност“. Чак и ако се Европа схвати у свом најширем смислу, тешко да је она нужно судбина српског народа.