Србији за признање независности Косова уместо „компензације” потребно понудити „афирмацију”, односно значајне уступке и финансијску и војну помоћ САД

Оваква цензура у српским медијима поводом Чуркиновог наступа у СБ УН 12. јуна 2013. упућује на неколико закључака. Руска Федерација искреније брани људска права српских држављана и Срба у Хагу од саме Републике Србије. 

Скандали из приватних живота и даље су најтраженија медијска роба, једино су се променили протагонисти. Заузевши насловне стране, „смртници“ попут Сузан Бојл или чувене самохране мајке осморки Нађе Сулејман, све озбиљније засењују сјај „божанстава“ попут Бритни, Парис или Анђелине.

Ово се догађало зато што је Колумбија оптуживала Венецуелу да војно подржава марксистичке побуњенике у Колумбији) доставе оружје опозицији а можда ће се чак и регуларна армија Колумбије ангажовати у сламању војног отпора армије Венецуеле све у циљу преузимања власти.

За борбу против екстремизма није довољна само одлука Уставног суда, нити било која друга одлука било ког државног органа да се нпр. „Национални строј“ укида. За заустављање суштинског зла потребно је суштинско делање.

Свет тоне у тешку глобалну економску стагнацију, вероватно најтежу за последњих четврт века какву свет можда није видео од Велике депресије. Ова криза је „дело Америке“ на више начина.

Град јесте оснивач тих институција, али оне имају своје директоре, управне одборе и своје рачуне, па би онда више смисла имало да они одговарају за своје финансије. Финансије, односно новац кога има све мање, у Србији се полако намећу као главна тема, а Ђилас и Динкић у јавности углавном важе за људе којима су паре један од основних мотива.

Ален Гринспен је у књизи The Age of Turbulence, објављеној 2007, поздрављао славу “света са глобалном капиталистичком економијом”, много више “флексибилном, отпорном, отвореном и са самоконтролом” него што је била прошла, те прогнозирао дугу етапу раста за САД и читав свет.

Улога Русије у регулисању косовског питања данас расте. Ипак за тражење квалитетног расплета Москва треба да преосмисли прилаз Косову као кључном фактору општеевропске, и у том смислу и руске националне безбедности.

Предизборну кампању у Земуну окарактерисало је ангажовање лидера владајућих и опозиционих странака, од Вучића, Дачића и Динкића до Коштунице и Чеде Јовановића. Од плаката видели смо искључиво оне са којих нас гледа Александар Вучић.