У принципу, да би неко извршио ово кривично дело, потребно је активно чињење а не пропуштање чињења. Само ретко могућа је и догађа се злоупотреба службеног положаја нечињењем. 

Скандали из приватних живота и даље су најтраженија медијска роба, једино су се променили протагонисти. Заузевши насловне стране, „смртници“ попут Сузан Бојл или чувене самохране мајке осморки Нађе Сулејман, све озбиљније засењују сјај „божанстава“ попут Бритни, Парис или Анђелине.

Август 2018. донео је појачану хистерију таблоида, на чијим се страницама ређају судбоносни догађаји и катаклизме, док је председник Вучић чак у једном тренутку најавио повлачење из политике због издаје унутар СНС!

Оваква цензура у српским медијима поводом Чуркиновог наступа у СБ УН 12. јуна 2013. упућује на неколико закључака. Руска Федерација искреније брани људска права српских држављана и Срба у Хагу од саме Републике Србије. 

Градоначелница Париза Брижит Кистер је наредила да се изложба откаже, а цртежи одмах изнесу. Као разлог, навела је да је на цртежу девојчице с Косова,“препознала“ алузију на МСП Бернара Кушнера (војник КФОР-а који држи голубицу на узици) што је оценила „политичком провокацијом и увредом“!

Јасно се уочава да се тема Косова и Метохије у медијима представља као псеудодогађај, не би ли се омогућило да Вучић испуни своју обавезу, која на жалост не подразумева решење косовског питања у интересу Србије кроз поштовање Устава, већ промену свести и брисање Косовског завета из идентитета српског народа

Тако је Митровић, сада кад је Ђилас озбиљно ослабљен, „храбро“ изнео оно што је знао годинама уназад, што су најзад сви знали, да је градоначелник користио јавну функцију у циљу стицања профита за себе.

Ален Гринспен је у књизи The Age of Turbulence, објављеној 2007, поздрављао славу “света са глобалном капиталистичком економијом”, много више “флексибилном, отпорном, отвореном и са самоконтролом” него што је била прошла, те прогнозирао дугу етапу раста за САД и читав свет.

Србији за признање независности Косова уместо „компензације” потребно понудити „афирмацију”, односно значајне уступке и финансијску и војну помоћ САД

Град јесте оснивач тих институција, али оне имају своје директоре, управне одборе и своје рачуне, па би онда више смисла имало да они одговарају за своје финансије. Финансије, односно новац кога има све мање, у Србији се полако намећу као главна тема, а Ђилас и Динкић у јавности углавном важе за људе којима су паре један од основних мотива.