Једино што могу јавно да изнесем као своје "мишљење", а да има икакве везе за поменутим текстом, јесте мој коментар, на ваш "председнички коментар" сопственог текста, у коме сте изнели да сте наводно "чули од аналитичара, да је тај текст био најчитанији у последњих 20 година"!

Ако су се ко зна колико пута до сада гђа Меркел, г. Оланд или неки трећи државник њиховог ранга потрудили  да одвоје своје драгоцено време и стигну на  међународна такмичења како би бодрили врхунске спортисте из својих земаља, да ли је постојао неки разлог да тако нешто  не учини и председник наше Републике?

Мотив за повратак формама и делима која су била прављена да засене врхунске стране продукте није националистички или изолационистички. Он пре свега лежи у отпору према укалупљењу у одређене источноевропске посткомунистичке клишее у које je наша култура била гурнута.

Русији је такође одређено место у реду за хаотизацију. О томе је отворено говорио организатор и први директор „ЦИА-е у сенци“ – приватне америчке обавештајно-аналитичке компаније Стратфор Џорџ Фридман. Закључак је једноставан – желиш мир, спремај се за рат. 

Шта значи имати слободу говора ако сте на Месецу, ако нема никог да вас чује? Не значи ништа. Право на слободу говора произлази из нашег права да знамо. Право неког да говори и право неког другог да то сазна производе право на комуникацију.

Историјски гледано, велике силе (само што се оне током времена смењују) увек имају исти однос према Балкану, па и према Србији. Питање које нас треба да мучи јесте – зашто су оне данас успешније него икад?

Треће, а можда и питање за милион долара гласи - А где ће то сви ти млади људи, са матуром или без ње, са купљеним тестовима или без њих, са мастерима и докторатима или без њих... радити? У земљи у којој већ сада имамо милион незапослених!

Новосадски грађанисти – аутономаши са презиром гледају своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“. Они предњаче у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, утувљујући себи бајке о набеђеној „културности“ и „изузетности“, измишљеној посебности која заправо не постоји.

Бриселски споразум је нешто најсрамније што је потписао представник државе Србије у – ја бих рекао – новијој, па и старијој историји

Испирање мозга широким масама није се изменило ни после прошлогодишњих избора и образовања нове Владе. Како су у њој остали и неки делови претходне коалиције, то је за њих било потпуно природно и очекивано да наставе путем у Европу “без алтернативе”.