Истина је да се већина појединачних грешака на крају стапа у једну једину: веровање да тржишта могу сама себе да регулишу, при чему улога владе треба да буде минимална. Осврћући се на то веровање, ове јесени на саслушању на Капитол хилу, Ален Гринспен је рекао: „Пронашао сам грешку.”

Писање таблоида изложило је Дачића и Вељовића притиску који као да их тера на узајамно разрачунавање, а ко стоји иза свега тога, из новина не можемо сазнати. Осим Вељовића, не оглашавају се остали прозвани, нити се оглашава свеприсутни први потпредседник...

Филмови које сам имао прилику да погледам у 95 одсто случајева су били амерички! Пропагирали су америчке политичке идеје, амерички патриотизам, америчке производе и да рад за америчке обавештајне службе представља част.

 Уколико грађанска опозиција жели ширу подршку онда мора увелико променити свој наступ и јасно дефинисати своје програмске циљеве. Истина – садашња грађанска опозиција сасвим добро репрезентује одређене класне и сталешке интересе и ужива њихову подршку. Без жеље да то шире развијамо: заступа интересе великог дела „буџетског” грађанства

Када смо овог августа кренули за Пирот да се уверимо у речи једног нашег поштованог члана Пироћанца нисмо ни сањали на која ћемо изненађења да налетимо. Пошли смо необичним путем, а то није ауто-пут. Ауто-пут је за пословне људе, који се сада зову бизнисмени, акаунт менаџери...

Политички је „коректно“ и пробитачно измишљати нове речи и тражити да се оне уведу и да се построје, живе или мртве, у униформи мушког и женског рода, уз колатералну импликацију да би они који другачије мисле могли бити конзервативни остаци ненародних снага који нам гурају клипове у точкове.

 Вучићеву власт може угрозити само масовни социјални покрет, а и АВ  и већи део опозције ће његово настајање покуштати да спрече. Они су заинтересовани да очувају капиталистички економски систем и политички монопол елита. Опозциони лидери настоје да стекну таман толико утицаја колико је потребно да натерају Вучића да им да неке мрвице, тј да их корумпира.

И док хрватска држава сваке године званично прославља поновно освајање Крајине и протеривање стотина хиљада Срба, и док се бивши генерал и некадашњи пљачкаш банака Анте Готовина слави као светац, не треба да изненади што је за вуковарске „бранитеље“ прихватљиво да Срби у овом граду живе, кад већ нису сви протерани, али да ћуте.

Свака од главних личности «Изгубљених», кроз дела и одлуке врши превредновања себе и своје прошлости, али и доводи до коперниканског обрта спознајом да су «изгубљени» у ствари били изгубљени у постмодерном, обичном и свакодневном свету пре свог авионског пада, свету свима нама добро знаном. 

Искрено говорећи, мислим да је један део опозиције ту седницу избегао зато да се не би видело како, заправо, немају став о Косову, или да им се тај став не разликује много од Вучићевог