Странци у влади немају шта да траже, ако је у питању суверена држава. Међутим, ако се данас води милошевска политика, онда политички проблем не постоји. Са једне стране, фактички је постављена почетна претпоставка да немамо самосталну државу и са друге, да немамо способне људе да је воде.

Mодерно време и његове културне институције нису нас ни у сну нас учинили насилнијим, већ племенитијим. Наши преци били су далеко насилинији него што смо ми данас. Насиље је у опадању већ епохама, и ми данас вероватно живимо у најмирнијем тренутку откако постојимо на Земљи.

Власт организује цео перформанс са "омчом", од почетка до краја (ако буде краја икада!)! А код симболике је најважније да се њеном "дозираном и стручном употребом", широким народним масама (председник Вучић би рекао "плебсу"), дигне тензија, јави страх и крене паника! 

Аутор, међутим, није ништа написао о Вучићевој изјави за “Дневни аваз”, да ће он свога доброг пријатеља, баснословно богатог шеика из Саудијске Арабије, кад се ускоро са њим сретне у Србији, наговорити да улаже у привреду Босне и Херцеговине.

Мушкарац данас има мање слободе по питању свог идентитета него жена. Од њега се очекује да буде јак и мужеван, али и крајње осећајан када је потребно, да подржава феминизам, истовремено се понашајући традиционално каваљерски.

У Србији, када изразите критику Вучићевом режиму – пробудићете се као силоватељ, манијак, насилник, лопов, фашиста, издајник, јер ће вас преко ноћи, оркестрирано уништити његови медији. Да ли је то демократија?

Рат Блица и Пинка, који бесни свом снагом, и у коме су бестидно пуштене све кочнице, показује тако шта од главних актера може да се очекује на медијској сцени ослобођеној од учешћа државе, и до ког дна је пало српско новинарство. Бришу се и последњи трагови људскости, и изгледа да прави вукови тек долазе.

Родитељи су одлуку да сакрију пол свог двогодишњег детета образложили феминистичком филозофијoм према којој је род пука друштвена конструкција. Они сматрају да је наметање пола детету окрутно, јер га на тај начин друштво убацује у калуп, уместо да му дозволи да само одреди свој идентитет.

Макронова дводневна посета Србији је дошла у најнезгодније време за њега, немири у Француској нису стабилизовани, а велики блам са местом Вучића и Тачија на трибини поводом обележавања годишњице победе над фашизмом није испеглан

Србија дакле у нову компанију улаже не сто, већ много више милиона долара, скоро дупло више од Етихада а добија само 51%, док стручњаци најављују да „Ер Србија“ може да постане профитабилна тек 2016, што такође није гарантовано. Стварање „Ер Србије“ стога је далеко од великог успеха.