За неколико драматичних сати, догодила се тотална рехабилитација Џексоновог лика и дела, и једним невероватним временским скоком свет је враћен у доба Трилера и Били Џин, а Мајкл је поново постао онај обожавани златни дечко.

Један од аутора и уредника НСПМ Никола Танасић коментарисао је посету француског председника Емануела Макрона за француски портал BoulevardVoltaire, НСПМ овај кратки интервју преноси у целини.

А нико не треба да се изненади, ако сем општих захтева Европске уније који се морају испунити и поједине земље чланице поставе Србији своје посебне услове - према сопственим потребама и интересима.

Српска медијска сцена, са својим црно-белим, клаустрофобичним дискурсом „модерног и назадног“, „глобалног и локалног“, представља парадоксални доказ преживљавања глобализације на локалном плану.

"Госпођо Брнабић, прочитајте, ако нећете све, онда барем тачку 14 Бриселског споразума - овде, пред грађанима, где се каже да 'две стране неће једна другу блокирати у процесу евро-интеграција'. Шта је то, госпођо Брнабић, ако не признање на мала врата?"

Творци Европске уније, по нашем запажању, имају јасну претензију да изједначе појмове Европа и Европска унија, како би када се каже Европа мислило заправо на Европску унију.

Квиз Тренутак истине настао је у Колумбији и укинут је после признања учеснице да је унајмила плаћеног убицу да јој ликвидира мужа. Просто као пасуљ: одговорите тачно пред својим најближима и камерама на 21 интимно питање из свог приватног живота и богат сте човек.

Криза високог образовања у Србији траје деценијама али је последња афера, спонтано названа „Неша Мегатренд“ или „Докторе, где ти је индекс“ показала да је ова криза прерасла у политичку кризу, која би у свакој правно уређеној држави довела до пада Владе

Грађани Србије , који су се од 1990. године наовамо већ више пута опекли на изборима, имали су довољно прилика да увиде како су обећања политичара, заправо,  обмане,  и да  су они за политичаре занимљиви само као гласачка машина. Која им је неопходна, али коју веома мало поштују.

Није рационално да сви имају право гласа само зато што задовољавају одређену старосну границу. Контрапродуктивно је да рудари гласају како уредити здравство, да доктори гласају о уређењу саобраћаја. Нико није довољно компетентан да одлучује о свему.