Постојећи конфликти постглобалног доба премештају се у медијску сферу, чиме се утемељују у „уму“ који себе једино технички распознаје, односно финансијски реализује, као својеврсна „теодицеја креативности“.

Искрено говорећи, мислим да је један део опозиције ту седницу избегао зато да се не би видело како, заправо, немају став о Косову, или да им се тај став не разликује много од Вучићевог

Он је захтевао и да се у Европи забране видео-игрице са суровим садржајима; сматрао је да је неопходно онемогућити  штету која се преко интернета може нанети младој генерацији, поготово деци, подстицањем расизма и свирепости.

Појам објективних медија остаће недостижни идеал и то не само у Србији. Као и права, истинска, „суштинска“ демократија. Сви размотрени аргументи потврђују да демократски поредак не гарантује демократску медијску јавност.

У Вучићевом случају је очито дошло до неке врста позитивне повратне спреге у којој му је моћ коју је вешто стекао током прошлогодишњег постизборног расплета помогла да значајно повећа личну популарност, а онда је та популарност постала додатни елемент у једначини моћи – што му додатно повећава популарност – и тако у круг. 

Србија није спремна за царинску либерализацију, јер је због целокупне ситуације у пољопривреди у последој деценији нестало 150.000 сељачких газдинстава, а реална опасност је да ће због либерализације нестати још око 250.000 газдинстава.

Нас две смо као српске песникиње учествовале у вечери словенске поезије у градској библиотеци. Ако званичној Србији није место на скупу на коме се велича њен језик и њено писмо, њено цивилизацијско и културно наслеђе, где је онда Србији место? 

Сама чињеница да је састанак Вучића са државним секретаром САД организован на маргинама седнице УН која је посвећена Блиском Истоку, говори о томе да је за америчког званичника то био један у низу успутних сусрета који сваки званичник обави на великим скуповима. Да је за САД Балкан или Косово тако важно питање како Вучић тврди, сигурно би се потрудили да организују конференцију посећену управо тој теми

Европска унија и по овом питању примењује двоструке сандарде, јер, иако би се очекивало да су у државама чланицама Унија проблеми са уклапањем Рома у друштво углавном решени, свакодневна пракса показује сасвим другачију слику, а Роми у Европи се суочавају са дискриминацијом, која у многим случајевима прелази и у отворени расизам.

Иако се они међусобно оптужују, и једни и други перманентно избегавају да на дневни ред дебата у Конгресу, ставе и питања суштине система који дозвољава, и што је најважније, гарантује корупцију челних људи великих компанија, политичара и самих конгресмена.